Лука
13 Управо у то време тамо су били неки који су му причали о Галилејцима+ чију је крв Пилат помешао с крвљу жртава које су приносили. 2 Исус им је рекао: „Мислите ли да су ти Галилејци били већи грешници+ од свих осталих Галилејаца јер су тако страдали? 3 Нипошто, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.+ 4 Или оних осамнаест на које је пала кула у Силоаму и убила их, мислите ли да су они били већи грешници* од свих осталих људи који живе у Јерусалиму? 5 Нипошто, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.“+
6 Тада им је испричао ово поређење: „Један човек је у свом винограду+ имао засађену смокву и дошао је да тражи плод на њој,+ али га није нашао.+ 7 И рекао је виноградару: ’Ево, већ три године+ долазим да тражим плод на овој смокви, али га не налазим. Посеци је!+ Зашто да због ње земља стоји бескорисна?‘ 8 Он му је на то рекао: ’Господару, остави+ је још ову годину, док окопам око ње и нађубрим је. 9 Можда ће убудуће доносити плод. А ако га не донесе, посећи ћеш је.‘“+
10 Једном је на сабат поучавао у једној синагоги. 11 Тамо је била једна жена опседнута духом+ због ког је већ осамнаест година била болесна. Била је згрчена и никако није могла да се усправи. 12 Кад ју је Исус видео, обратио јој се и рекао: „Жено, ослобођена+ си своје болести.“ 13 И положио је руке на њу, а она се одмах усправила+ и почела да слави Бога. 14 Тада је старешина синагоге, љут што је Исус лечио на сабат, рекао народу: „Шест је дана у које треба радити.+ Дакле, у те дане долазите и лечите се, а не на сабатни дан.“+ 15 Господ му је на то рекао: „Лицемери,+ не одвезује ли свако од вас на сабат свог бика или магарца од јасала и одводи га да га напоји?+ 16 Зар није онда требало ову Аврахамову+ кћер, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, ослободити тих окова на сабатни дан?“ 17 Кад је то рекао, сви су се његови противници постидели,+ а сав народ се радовао свим дивним делима која је учинио.+
18 Затим је рекао: „Чему је слично Божје краљевство? С чим да га упоредим?+ 19 Слично је зрну горушице које је човек узео и посејао у свом врту. Оно је расло и постало дрво и птице небеске+ су се настаниле на његовим гранама.“+
20 Опет је рекао: „С чим да упоредим Божје краљевство? 21 Слично је квасцу, који је жена узела и умесила* у три велике мере* брашна док сва маса није ускисла.“+
22 Путујући у Јерусалим, пролазио је кроз градове и села и поучавао.+ 23 Један човек га је упитао: „Господе, да ли је мало оних који ће бити спасени?“+ А он им је рекао: 24 „Снажно се напрежите+ да уђете на уска врата,+ јер ће многи, кажем вам, тражити да уђу, али неће моћи.+ 25 Кад домаћин једном устане и закључа врата, ви ћете остати напољу и куцаћете на врата, говорећи: ’Господине, отвори нам.‘+ А он ће вам рећи: ’Не познајем вас.‘+ 26 Тада ћете говорити: ’Јели смо и пили пред тобом, а ти си поучавао на нашим улицама.‘+ 27 А он ће вам рећи: ’Не познајем вас. Одлазите од мене, сви који чините неправду!‘+ 28 Тамо ћете плакати и шкргутати зубима,+ кад видите да су Аврахам, Исак и Јаков и сви пророци у Божјем краљевству,+ а ви сте избачени напоље. 29 Доћи ће људи с истока и запада, са севера и југа,+ и сешће за сто* у Божјем краљевству.+ 30 И има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.“+
31 У тај час пришли су му неки фарисеји и рекли: „Изађи и иди одавде, јер Ирод* хоће да те убије.“ 32 А он им је рекао: „Идите и кажите тој лисици:+ ’Ево, истерујем демоне и лечим данас и сутра, а трећи дан завршићу што имам.‘+ 33 Али данас, сутра и прекосутра морам да наставим пут, јер не приличи да пророк буде погубљен ван Јерусалима.+ 34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш+ пророке и каменујеш+ оне који су к теби послати! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила,+ али ви нисте хтели!+ 35 Ево, ваша кућа*+ вам се оставља напуштена. Кажем вам, нећете ме видети док не кажете: ’Благословљен онај који долази у Јеховино име!‘“+