Postanak
45 Kad je Josip to čuo, više se nije mogao svladavati pred svima onima koji su stajali oko njega.+ Zato je povikao: “Izađite svi!” Tako nitko drugi nije ostao s Josipom kad se otkrio braći svojoj.+
2 I briznuo je u glasan plač,+ tako da su ga čuli Egipćani, a doznalo se za to i na dvoru faraonovu. 3 Na koncu je Josip rekao braći svojoj: “Ja sam Josip. Je li mi otac još živ?” Ali mu braća nisu mogla ništa odgovoriti, jer ih je obuzeo strah.+ 4 Tada je Josip rekao braći svojoj: “Molim vas, priđite bliže!” Nato su mu prišli.
A on im je rekao: “Ja sam Josip, brat vaš kojega ste prodali u Egipat.+ 5 Ali sada se nemojte žalostiti+ niti se prekoravati što ste me prodali ovamo, jer me Bog poslao pred vama da vas sačuva na životu.+ 6 Jer ovo je druga godina kako vlada glad na zemlji,+ a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve.+ 7 Zato me Bog poslao pred vama da vam sačuva ostatak+ na zemlji i da vam spasi život izbavljenjem velikim. 8 Tako me niste vi poslali ovamo,+ nego pravi Bog, da me postavi za oca+ faraonu i za gospodara nad svim dvorom njegovim i za upravitelja nad svom zemljom egipatskom.
9 Pođite sada brže ocu mojemu i recite mu: ‘Ovako poručuje sin tvoj Josip: “Bog me postavio za gospodara nad svim Egiptom.+ Dođi k meni! Nemoj oklijevati. 10 Živjet ćeš u zemlji Gošenu+ i bit ćeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih i stoka tvoja sitna i krupna i sve što imaš. 11 I ja ću te ondje opskrbljivati hranom, jer će glad potrajati još pet godina,+ da ne propadneš ni ti, ni dom tvoj, ni išta tvoje.”’ 12 Evo, i vi i brat moj Benjamin svojim očima vidite da vam to moja usta govore.+ 13 Zato pripovjedite ocu mojemu o svoj slavi mojoj u Egiptu i o svemu što ste vidjeli! Požurite i dovedite mi oca ovamo!”
14 Zatim je pao oko vrata bratu svojemu Benjaminu te je zaplakao, a plakao je i Benjamin o vratu njegovu.+ 15 Tada je izljubio svu braću svoju i isplakao se nad njima.+ Potom su braća njegova razgovarala s njim.
16 I na dvoru faraonovu pročuo se glas: “Stigla su braća Josipova!” Bilo je to drago faraonu i slugama njegovim.+ 17 Stoga je faraon rekao Josipu: “Reci braći svojoj: ‘Učinite ovako: Natovarite životinje svoje i otiđite u zemlju kanaansku,+ 18 uzmite oca svojega i ukućane svoje i dođite k meni da vam dam što je dobro u zemlji egipatskoj, pa jedite ono što je najbolje u ovoj zemlji!’+ 19 A zapovjedi im i ovo:+ ‘Učinite ovako: uzmite sebi kola+ iz zemlje egipatske za djecu svoju i za žene svoje, pa posjednite na jedna od njih oca svojega te dođite ovamo!+ 20 I neka vam oči ne žale za stvarima vašim,+ jer će sve što je dobro u zemlji egipatskoj biti vaše!’”+
21 I Izraelovi su sinovi tako učinili. Josip im je dao kola po zapovijedi faraonovoj, a dao im je i hrane+ za put. 22 Svakome od njih darovao je haljinu,+ a Benjaminu je darovao tri stotine srebrnjaka i pet haljina.+ 23 A ocu je svojemu poslao deset magaraca natovarenih dobrima egipatskim i deset magarica natovarenih žitom, kruhom i hranom ocu za put. 24 Tako je otpremio braću svoju i oni su krenuli. I još im je rekao: “Nemojte se putem svađati!”+
25 Tako su otišli iz Egipta, te su na koncu stigli u zemlju Kanaan k ocu svojemu Jakovu. 26 Tada su mu sve ispričali: “Josip je još živ i čak upravlja svom zemljom egipatskom!”+ Ali srce se njegovo skamenilo, jer im nije mogao vjerovati.+ 27 Kad su mu ispričali sve što im je Josip rekao i kad je vidio kola koja je Josip poslao da ga prevezu, oživio+ je duh oca njihova Jakova. 28 Tada je Izrael povikao: “Dosta je! Moj sin Josip još je živ! Moram poći da ga vidim prije nego umrem!”+