Marko
12 Tada ih je počeo poučavati pomoću usporedbi. Rekao je: “Neki je čovjek zasadio vinograd+ i postavio ogradu oko njega, iskopao vinski tijesak* te podignuo stražarsku kulu.+ Potom ga je dao u zakup vinogradarima i otputovao u drugu zemlju.+ 2 Kad je došlo vrijeme berbe, poslao je roba k vinogradarima da od njih uzme dio uroda iz vinograda. 3 Ali oni su ga uhvatili, pretukli i poslali natrag praznih ruku. 4 Poslao im je i drugog roba. Njemu su razbili glavu i osramotili ga.+ 5 Poslao je i trećega, ali njega su ubili. Poslao im je i mnoge druge, od kojih su neke pretukli, a neke ubili. 6 Na kraju mu je preostao još samo njegov voljeni sin.+ Njega je posljednjeg poslao k njima, misleći: ‘Mog će sina poštovati.’ 7 Ali ti su vinogradari rekli jedni drugima: ‘Ovo je nasljednik.+ Hajde, ubijmo ga, pa će nasljedstvo biti naše!’ 8 Tada su ga uhvatili i ubili te odvukli iz vinograda.+ 9 Što će učiniti vlasnik vinograda? Doći će i pogubiti vinogradare, a vinograd će dati drugima.+ 10 Zar nikad niste čitali ove riječi iz Pisama: ‘Kamen koji su graditelji odbacili postao je glavni ugaoni kamen*.+ 11 To je Jehovino* djelo, divno je to u našim očima’?”+
12 Njegovi su protivnici shvatili da je ispričao tu usporedbu imajući njih na umu, pa su ga htjeli uhvatiti. Ali budući da su se bojali naroda, ostavili su ga i otišli.+
13 Zatim su k njemu poslali neke farizeje i Herodove pristaše da ga navedu da kaže nešto za što bi ga mogli optužiti.+ 14 Kad su oni došli, rekli su mu: “Učitelju, znamo da si istinoljubiv i da ne tražiš naklonost ljudi, jer ne gledaš tko je tko, nego da naučavaš istinu o Bogu. Je li dopušteno* plaćati caru* porez ili nije? 15 Da li da plaćamo ili da ne plaćamo?” Prozrevši njihovo licemjerje, rekao im je: “Zašto me iskušavate? Donesite mi denar*!” 16 I donijeli su mu denar. On ih je upitao: “Čiji je ovo lik i natpis?” Odgovorili su mu: “Carev.” 17 Isus je nato rekao: “Dajte* caru carevo,+ a Bogu Božje!”+ I divili su mu se.
18 Tada su k njemu došli saduceji, koji kažu da nema uskrsnuća,+ i upitali ga:+ 19 “Učitelju, Mojsije nam je napisao da se onaj kome brat umre i iza sebe ostavi ženu, ali ne i dijete, treba oženiti njegovom ženom kako bi nastavio lozu svog brata.+ 20 Tako su bila sedmorica braće. Prvi se oženio, ali kad je umro, iza sebe nije ostavio djece. 21 Drugi se oženio njegovom udovicom, ali i on je umro bez djece. Tako je bilo i s trećim. 22 I nijedan od sedmorice iza sebe nije ostavio djece. Na kraju je umrla i žena. 23 Kad bude uskrsnuće, kojem će od njih ona biti žena? Naime, bila je udana za svu sedmoricu.” 24 Isus im je odgovorio: “Niste li u zabludi zato što ne poznajete ni Pisma ni Božju moć?+ 25 Jer kad ustanu iz mrtvih, ljudi se neće ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebesima.+ 26 A što se tiče toga da mrtvi ustaju, niste li čitali u Mojsijevoj knjizi, u zapisu o grmu, kako je Bog rekao Mojsiju: ‘Ja sam Abrahamov Bog, Izakov Bog i Jakovljev Bog’?+ 27 A on nije Bog mrtvih, nego živih. U velikoj ste zabludi.”+
28 Ondje je bio jedan od pismoznanaca i slušao njihovu raspravu. Znajući da im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: “Koja je prva* među svim zapovijedima?”+ 29 Isus je odgovorio: “Prva je: ‘Čuj, Izraele, Jehova* je naš Bog, jedan* je Jehova*, 30 i ljubi Jehovu*, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom*, svim svojim umom i svom svojom snagom.’+ 31 Druga je ova: ‘Ljubi svog bližnjeg kao samog sebe.’+ Nema zapovijedi koja je važnija od tih.” 32 A pismoznanac mu je odvratio: “Dobro si to rekao, Učitelju, i to je istina: ‘On je jedan i nema drugoga osim njega.’+ 33 Ljubiti njega svim srcem, svim razumom i svom snagom te ljubiti bližnjega kao samog sebe vrijedi mnogo više od svih paljenica i drugih žrtava.”+ 34 Nato mu je Isus, vidjevši da je pametno odgovorio, rekao: “Nisi daleko od Božjeg kraljevstva.” I nitko ga više nije imao hrabrosti išta pitati.+
35 A dok je poučavao u hramu, Isus je rekao: “Kako to da pismoznanci kažu da je Krist Davidov sin?+ 36 Sam je David po svetom duhu+ rekao: ‘Jehova* je rekao mom Gospodinu: “Sjedi mi zdesna dok tvoje neprijatelje ne položim pod tvoje noge.”’+ 37 Sam ga David naziva Gospodinom, pa kako mu je onda sin?”+
I silan ga je narod s užitkom slušao. 38 Dok ih je poučavao, govorio je: “Čuvajte se pismoznanaca koji rado hodaju u dugim haljinama i vole da ih ljudi pozdravljaju na trgovima+ 39 te rado zauzimaju prednja* sjedala u sinagogama i počasna mjesta na gozbama.+ 40 Otimaju imovinu* udovicama i dugo se mole samo zato da ih drugi vide. Oni će dobiti strožu presudu.”
41 Isus je sjeo nasuprot posuda za priloge+ i promatrao kako narod ubacuje novac u posude za priloge. Mnogi su bogataši ubacivali mnogo.+ 42 A došla je jedna siromašna udovica i ubacila dva novčića vrlo male vrijednosti*.+ 43 Tada je pozvao k sebi svoje učenike i rekao im: “Zaista vam kažem, ova je siromašna udovica ubacila više od svih ostalih koji ubacuju novac u posude za priloge.+ 44 Jer svi su oni ubacili od svog viška, a ona je u svojoj neimaštini ubacila sve što je imala za život.”+