Brojevi

11 Narod je počeo naveliko prigovarati pred Jehovom. Kad je Jehova to čuo, silno se razljutio. I Jehova je poslao vatru na njih te je ona progutala neke na rubnim dijelovima tabora. 2 A narod je zavapio k Mojsiju, pa se on usrdno pomolio Jehovi+ i vatra se ugasila. 3 Tako je to mjesto dobilo ime Tabera*, jer je ondje Jehova poslao vatru na njih.+

4 Ljudi iz drugih naroda+ koji su bili među njima polakomili+ su se za hranom, pa su i Izraelci opet počeli plakati, govoreći: “Tko će nam dati mesa da se najedemo?+ 5 Dobro se sjećamo kako smo u Egiptu badava jeli ribe, a i krastavce, lubenice, poriluk, luk i češnjak!+ 6 A sada smo iznemogli. Pred nama nema ničega osim ove mane.”+

7 A mana+ je bila poput sjemena korijandra+ i izgledala je poput smole bdelija. 8 Narod je išao okolo i skupljao je pa ju je mljeo ručnim mlinovima ili tucao u mužaru. Zatim ju je kuhao u loncu ili od nje pravio pogače.+ Imala je okus slatkog kolača pripravljenog s uljem. 9 Kad bi se noću spuštala rosa po taboru, s njom bi se spuštala i mana.+

10 Mojsije je čuo kako plaču sve obitelji u narodu – svatko je jadikovao na ulazu u svoj šator. Jehova se zbog toga razgnjevio,+ a i Mojsije se razljutio. 11 Tada je Mojsije rekao Jehovi: “Zašto nanosiš bol svom sluzi? Zašto sam u tvojoj nemilosti, pa si mi na leđa stavio toliki teret – brigu za sav ovaj narod?+ 12 Jesam li ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, pa da mi kažeš neka ih nosim u svom naručju, kao što hranitelj nosi dojenče, i odnesem ih u zemlju za koju si se zakleo da ćeš je dati njihovim precima?+ 13 Odakle mi meso da ga dam svim ovim ljudima? Jer plaču preda mnom, govoreći: ‘Daj nam mesa da se najedemo!’ 14 Ja ne mogu sam nositi sav ovaj narod, to je preteško za mene.+ 15 Ako ćeš tako postupati sa mnom, najbolje je da me odmah ubiješ*.+ Ako sam stekao tvoju naklonost, ne daj da više patim.”

16 A Jehova je rekao Mojsiju: “Izaberi 70 muškaraca koji su starješine u Izraelu, za koje znaš da su sposobni starješine i upravitelji u narodu.+ Dovedi ih do šatora sastanka pa neka ondje stanu s tobom. 17 Ja ću sići+ i ondje ću govoriti s tobom.+ Uzet ću nešto duha+ što je na tebi i stavit ću ga na njih, pa će ti oni pomoći da nosiš teret brige za narod, kako ne bi taj teret nosio sam.+ 18 A narodu kaži: ‘Posvetite se za sutra+ jer ćete jesti mesa zato što ste plakali pred Jehovom,+ govoreći: “Tko će nam dati mesa da se najedemo? Bilo nam je bolje u Egiptu.”+ Jehova će vam dati mesa pa ćete ga jesti.+ 19 Nećete ga jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana, 20 nego ćete ga jesti cijeli mjesec, dok vam ne izađe na nos i ne zgadi vam se,+ jer ste odbacili Jehovu, koji je među vama, i plakali ste pred njim, govoreći: “Zašto smo uopće otišli iz Egipta?”’”+

21 A Mojsije je odvratio: “U narodu među kojim živim ima 600 000 muškaraca*,+ a ti kažeš: ‘Dat ću im toliko mesa da će ga jesti cijeli mjesec’! 22 Kad bi se poklala cijela stada sitne i krupne stoke, bi li im to bilo dosta? Kad bi se pohvatale sve ribe iz mora, bi li im to bilo dosta?”

23 Nato je Jehova rekao Mojsiju: “Zar je Jehovina ruka prekratka?+ Sada ćeš vidjeti hoće li se dogoditi što sam rekao ili neće.”

24 Potom je Mojsije izašao i prenio narodu Jehovine riječi. Izabrao je 70 muškaraca koji su starješine u narodu i postavio ih oko šatora sastanka.+ 25 I Jehova je sišao u oblaku+ i govorio je s njim+ te je uzeo nešto duha+ koji je bio na njemu i stavio ga na svakog od 70 starješina. Čim je duh sišao na njih, počeli su prorokovati*.+ Ali to se nikad više nije ponovilo.

26 A dvojica od njih ostala su u taboru. Zvala su se Eldad i Medad. Duh je sišao na njih jer su i njihova imena bila na popisu izabranih. Budući da nisu došli do šatora, počeli su prorokovati u taboru. 27 Neki je mladić otrčao i javio Mojsiju: “Eldad i Medad prorokuju u taboru!” 28 Nato je Nunov sin Jošua,+ koji je od svoje mladosti bio Mojsijev sluga, rekao: “Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!”+ 29 A Mojsije mu je odvratio: “Zar te brine kako će se to odraziti na mene?* Nemoj se brinuti. Volio bih da u Jehovinom narodu svi budu proroci i da Jehova stavi svoj duh na njih!” 30 Potom se Mojsije vratio u tabor zajedno s izraelskim starješinama.

31 I Jehova je podignuo vjetar koji je s mora donio prepelice te su one popadale oko tabora,+ na dan hoda s jedne strane i na dan hoda s druge strane, oko cijelog tabora. Bilo ih je toliko da su pokrile tlo do visine od oko 2 lakta*. 32 Narod je cijeli taj dan, cijelu noć i cijeli sutrašnji dan skupljao prepelice. Nitko nije skupio manje od 10 homera*. I raširili su ih po tlu oko cijelog tabora. 33 No dok im je meso još bilo među zubima, prije nego što su ga stigli prožvakati, Jehova se razgnjevio na narod. Jehova je kaznio narod vrlo velikim pomorom.+

34 To je mjesto dobilo ime Kibrot-Hataava*+ jer su ondje pokopali one koji su se polakomili za hranom.+ 35 Iz Kibrot-Hataave narod je krenuo prema Haserotu te se ondje i utaborio.+