Job

 4 Sigurno su mu tvoji sinovi zgriješili,

pa ih je kaznio za njihov prijestup*.

 5 Ali kad bi se ti obratio Bogu,+

kad bi Svemogućega zamolio za milost

 6 i kad bi doista bio čist i čestit,+

on bi obratio pažnju na tebe*

i vratio bi ti ono što ti s pravom pripada.

 7 I premda si sada neznatan,

čekala bi te blistava budućnost.+

 8 Pitaj, molim te, prošle naraštaje,

razmisli o onome što su njihovi preci dokučili!+

 9 Jer mi smo tek od jučer i ne znamo ništa

zato što su naši dani na zemlji kao sjena.

10 Neće li te prošli naraštaji poučiti,

neće li ti kazati ono što znaju*?

12 Dok su još u cvatu, nepokošeni,

osušit će se prije svake druge biljke.

13 Tako će završiti svi koji ne mare za Boga*,

jer neće se ostvariti nade bezbožnog čovjeka*,

14 koji se uzda u ono što je prolazno

i oslanja se na ono što je krhko poput paukove mreže.

15 Naslonit će se na njegovu mrežu*, ali ona će se pokidati,

uhvatit će se za nju, ali ona neće izdržati.

16 On je poput biljke koja se zeleni na suncu,

kojoj se mladice šire po cijelom vrtu.+

17 U gomili kamenja isprepliće svoje korijenje,

među kamenjem traži kuću*.

18 No kad ga iščupaju iz njegovog prebivališta,

ono će ga zanijekati i reći: ‘Nikad te nisam vidio!’+

19 Eto, tako će on nestati,+

a drugi će na njegovom mjestu niknuti iz praha.

20 Bog sigurno neće odbaciti one koji su čestiti*,

niti će poduprijeti* zle.

21 Na koncu će ti usta ispuniti smijehom

i usne radosnim klicanjem.

22 A oni koji te mrze zaodjenut će se sramotom

i šatora zlih ljudi više neće biti.”