Ezekijel

20 A sedme godine*, desetog dana petog mjeseca te godine, neki od izraelskih starješina došli su i sjeli pred mene kako bi zatražili savjet od Jehove. 2 Tada mi je došla Jehovina objava: 3 “Sine čovječji, obrati se izraelskim starješinama i reci im: ‘Ovako kaže Svevišnji Gospodin Jehova: “Zar me dolazite pitati za savjet? ‘Zaklinjem se samim sobom, neću vam odgovoriti’,+ kaže Svevišnji Gospodin Jehova.”’

4 Jesi li spreman suditi im*? Jesi li im spreman suditi, sine čovječji? Ukaži im na gadosti koje su činili njihovi preci.+ 5 Reci im: ‘Ovako kaže Svevišnji Gospodin Jehova: “Onoga dana kad sam izabrao Izraela+ zakleo sam se* Jakovljevim potomcima i objavio sam im se u Egiptu.+ Da, zakleo sam im se i rekao: ‘Ja sam Jehova, vaš Bog.’ 6 Toga sam se dana zakleo da ću ih izvesti iz Egipta i odvesti u zemlju koju sam izabrao* za njih, zemlju u kojoj teče med i mlijeko,+ koja je bila najljepša među svim zemljama. 7 I rekao sam im: ‘Neka svatko od vas odbaci gadne bogove koje štuje. Ne kaljajte se egipatskim odvratnim idolima*.+ Ja sam Jehova, vaš Bog.’+

8 Ali oni su se pobunili protiv mene i nisu me htjeli poslušati. Nisu odbacili gadne bogove koje su štovali i nisu ostavili egipatske odvratne idole.+ Stoga sam obećao da ću u Egiptu izliti na njih svoju srdžbu i iskaliti na njima svoj gnjev. 9 Ali suzdržao sam se radi svog imena, da se ne skvrni pred narodima među kojima su živjeli.+ Objavio sam im* se pred tim narodima kad sam ih* izveo iz Egipta.+ 10 Tako sam ih izveo iz Egipta i doveo u pustinju.+

11 Tada sam im dao svoje odredbe i poučio sam ih svojim zakonima+ da bi onaj tko ih se drži ostao na životu.+ 12 Dao sam im i dane počinka+ da budu znak između mene i njih,+ kako bi znali da sam ja, Jehova, onaj koji ih posvećuje.

13 Ali izraelski narod pobunio se protiv mene u pustinji.+ Nisu živjeli po mojim odredbama i odbacili su moje zakone, koji donose život onome tko ih se drži. Sramotno su oskvrnjivali moje dane počinka. Stoga sam obećao da ću izliti svoj gnjev na njih u pustinji da ih istrijebim.+ 14 Ali suzdržao sam se radi svog imena, da se ne skvrni pred drugim narodima, pred čijim sam ih* očima izveo iz Egipta.+ 15 No u pustinji sam im se zakleo da ih neću uvesti u zemlju koju sam im obećao dati+ – zemlju u kojoj teče med i mlijeko,+ koja je bila najljepša među svim zemljama – 16 zato što su odbacili moje zakone, što nisu živjeli po mojim odredbama i što su oskvrnjivali moje dane počinka jer su u srcu bili privrženi svojim odvratnim idolima.+

17 No sažalio sam se* na njih, pa ih nisam zatro. Nisam ih istrijebio u pustinji. 18 Njihovim sinovima rekao sam u pustinji:+ ‘Nemojte živjeti po uredbama svojih predaka,+ ne držite se njihovih zakona i ne skvrnite se njihovim odvratnim idolima. 19 Ja sam Jehova, vaš Bog. Živite po mojim odredbama, držite se mojih zakona i postupajte po njima.+ 20 Neka vam moji dani počinka budu sveti+ i neka oni budu znak između mene i vas da biste znali da sam ja Jehova, vaš Bog.’+

21 Ali i sinovi su se pobunili protiv mene.+ Nisu živjeli po mojim odredbama i nisu se držali mojih zakona, koji donose život onome tko ih se drži. Oskvrnjivali su moje dane počinka. Stoga sam obećao da ću u pustinji izliti na njih svoju srdžbu i iskaliti na njima svoj gnjev.+ 22 Ali suzdržao sam se+ – postupio sam tako radi svog imena,+ da se ne skvrni pred drugim narodima, pred čijim sam ih* očima izveo iz Egipta. 23 No u pustinji sam im se zakleo da ću ih raspršiti među narode i rasijati ih po zemljama+ 24 jer nisu izvršavali moje zakone, nego su odbacili moje odredbe,+ oskvrnjivali moje dane počinka i štovali odvratne idole svojih predaka.+ 25 Ujedno sam im dopustio da se drže uredbi koje nisu bile dobre i zakona koji im nisu mogli donijeti život.+ 26 Dopustio sam im da se okaljaju svojim žrtvama – kad su svako prvorođeno dijete žrtvovali u vatri*+ – kako bih ih kaznio, da bi znali da sam ja Jehova.”’

27 Zato se obrati izraelskom narodu, sine čovječji, i reci mu: ‘Ovako kaže Svevišnji Gospodin Jehova: “I vaši su preci hulili na mene tako što su mi bili nevjerni. 28 Ja sam ih doveo u zemlju za koju sam im se zakleo da ću im je dati.+ No kad su vidjeli mnoga visoka brda i bujna stabla,+ počeli su ondje prinositi žrtve i prinose kojima su me vrijeđali. Prinosili su umirujuće* mirisne prinose i izlijevali žrtve ljevanice. 29 Stoga sam ih upitao: ‘Zašto idete na tu uzvišicu? (Ona se i dan-danas zove Uzvišica.)’”’+

30 Zato reci izraelskom narodu: ‘Ovako kaže Svevišnji Gospodin Jehova: “Ne kaljate li se poput svojih predaka tako što štujete njihove gadne bogove, postupajući time nevjerno prema meni*?+ 31 Ne kaljate li se do današnjeg dana tako što prinosite žrtve svim svojim odvratnim idolima, spaljujući svoje sinove u vatri*?+ Zar da vam onda odgovorim kad me pitate za savjet, izraelski narode?”’+

‘Zaklinjem se samim sobom’, kaže Svevišnji Gospodin Jehova, ‘neću vam odgovoriti.+ 32 Neće se dogoditi ono što vam je na umu kad govorite: “Budimo kao drugi narodi, kao narodi drugih zemalja, koji štuju drvo i kamen*!”’”+

33 “‘Zaklinjem se samim sobom’, kaže Svevišnji Gospodin Jehova, ‘kraljevat ću nad vama. Ispružit ću svoju snažnu i moćnu ruku da vas kaznim. Izlit ću na vas svoj gnjev.+ 34 Izvest ću vas iz drugih naroda i skupit ću vas iz zemalja po kojima ste rasijani – učinit ću to svojom snažnom i moćnom rukom, izlijevajući svoj gnjev.+ 35 Odvest ću vas u pustinju drugih naroda i ondje ću se suditi s vama licem u lice.+

36 Kao što sam se sudio s vašim precima u egipatskoj pustinji, tako ću se suditi i s vama’, kaže Svevišnji Gospodin Jehova. 37 ‘Provest ću vas ispod pastirskog štapa+ i vezati vas savezom*. 38 Ali uklonit ću od vas one koji se bune protiv mene i one koji mi griješe.+ Izvest ću ih iz zemlje u kojoj žive kao došljaci, ali neće ući u izraelsku zemlju.+ I tada ćete morati priznati da sam ja Jehova.’

39 Izraelski narode, ovako vam kaže Svevišnji Gospodin Jehova: ‘Samo vi služite svaki svojim odvratnim idolima!+ No ako me ne budete slušali, poslije ćete snositi posljedice. Više nećete moći skvrniti moje sveto ime svojim žrtvama i svojim odvratnim idolima.’+

40 ‘Jer na mojoj svetoj gori, na Izraelovoj visokoj gori’,+ kaže Svevišnji Gospodin Jehova, ‘sav će izraelski narod, svi do jednoga, služiti meni u toj zemlji.+ Ondje ću vam se radovati i tražiti vaše priloge i vaše najbolje žrtve, sve vaše svete stvari.+ 41 Radovat ću vam se zbog ugodnog* mirisa vaših žrtava. Bit će to kad vas izvedem iz drugih naroda i skupim vas iz zemalja po kojima ste rasijani.+ Pred očima drugih naroda na vama ću pokazati koliko sam svet.’+

42 ‘I shvatit ćete da sam ja Jehova+ kad vas dovedem u izraelsku zemlju,+ u zemlju za koju sam se zakleo da ću je dati vašim precima. 43 Ondje ćete se sjetiti svog ponašanja i svih svojih djela kojima ste se okaljali+ i gadit ćete se sami sebi zbog svega zla koje ste učinili.+ 44 Tada ćete shvatiti da sam ja Jehova, shvatit ćete to kad radi svog imena+ ne postupim s vama onako kako zaslužujete zbog svog iskvarenog ponašanja i svojih zlih djela, izraelski narode’, kaže Svevišnji Gospodin Jehova.”

45 I opet mi je došla Jehovina objava. Bilo mi je rečeno: 46 “Sine čovječji, okreni se licem prema južnom kraju te reci objavu jugu i prorokuj šumi u južnoj zemlji. 47 Reci južnoj šumi: ‘Čuj Jehovinu objavu! Ovako kaže Svevišnji Gospodin Jehova: “Zapalit ću te+ i vatra će progutati svako zeleno drvo i svako suho drvo u tebi. Razgorjeli plamen neće se ugasiti,+ nego će spaliti sva lica od juga do sjevera. 48 I svi će ljudi vidjeti da sam ja, Jehova, zapalio vatru i ona se neće ugasiti.”’”+

49 A ja sam rekao: “Jao, Svevišnji Gospodine Jehova! Oni govore za mene: ‘Taj samo govori zagonetke*!’”