40. PRIČA
David i Golijat
Jednog dana Jehova je Samuelu rekao: “Idi u kuću čovjeka koji se zove Jišaj. Jedan od njegovih sinova bit će idući izraelski kralj.” I tako je Samuel otišao k Jišaju. Kad je ugledao najstarijeg sina, pomislio je: “Sigurno je on budući kralj!” Ali Jehova je rekao Samuelu da nije izabrao tog sina. Objasnio mu je: “Ja ne gledam kakav je netko izvana, nego mi je najvažnije kakav je iznutra, kakvo srce ima.”
Jišaj je onda Samuelu doveo još šestoricu svojih sinova. Ali Samuel mu je rekao: “Jehova nije izabrao nijednog od njih. Imaš li još sinova?” Jišaj mu je odgovorio: “Imam još jednog sina, on je najmlađi. Zove se David i brine se o mojim ovcama.” Kad je konačno stigao i David, Jehova je Samuelu rekao: “To je taj!” Samuel je zatim izlio ulje na Davidovu glavu i pomazao ga za budućeg izraelskog kralja.
Nakon nekog vremena izbio je rat između Izraelaca i Filistejaca. Među Filistejcima je bio i jedan divovski ratnik koji se zvao Golijat. On se iz dana u dan rugao Izraelcima. Vikao je: “Pošaljite nekoga da se bori sa mnom! Ako ja izgubim, mi ćemo biti vaši robovi. A ako pobijedim, vi ćete biti naši robovi!”
David je jednom došao u izraelski vojni logor da bi svojoj braći donio hranu koju im je otac poslao. Tada je čuo što Golijat govori, pa je rekao: “Ja ću se boriti s njim!” No kralj Šaul mu je prigovorio: “Pa ti si premlad za borbu!” Ali David je nato kazao: “Jehova će mi pomoći!”
Šaul je zatim stavio svoj oklop na Davida, ali on mu je rekao: “Ne mogu se boriti u ovom oklopu, prevelik mi je.” I tako ga je David skinuo sa sebe, uzeo svoju praćku i otišao do jednog potoka. Uzeo je odande pet glatkih kamenova i stavio ih u svoju torbu. Zatim je potrčao prema Golijatu. Taj ogromni div vikao je: “Samo dođi, dječače! Kad te ubijem, bit ćeš hrana pticama i zvijerima!” Ali David se nije bojao, već je uzviknuo: “Ti ideš na mene mačem i kopljem, a ja idem na tebe u ime Jehove! Ti se ne boriš protiv nas, nego protiv Boga! Sada će svi vidjeti da je Jehova jači i od mača i od koplja. On će sve vas predati u naše ruke!”
David je zatim stavio kamen u praćku i zamahnuo što je jače mogao. Uz Jehovinu pomoć kamen je poletio kao metak i zabio se Golijatu ravno u čelo. Taj oholi div pao je kao pokošen. Bio je to njegov kraj. Kad su Filistejci to vidjeli, toliko su se uplašili da su se razbježali kao miševi. Tako je mladi David donio svom narodu veliku pobjedu. Imaš li i ti snažnu vjeru u Jehovu kao on?
“Ljudima je to nemoguće, ali nije Bogu. Bogu je sve moguće” (Marko 10:27)