8. U koga su mnogi Židovi polagali svoje pouzdanje, a kakvo su upozorenje dobili?

⁸ Mnogi se Židovi u prošlosti nisu u potpunosti oslanjali na spasenje od Jehove. Naprimjer, prije nego što je pao Jeruzalem, njegovi su vladari tražili podršku moćnih naroda i time su, simbolično govoreći, činili blud i s Egiptom i s Babilonom (Ezehijel 16:26-29; 23:14). Jeremija ih je s razlogom upozorio: “Da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka i koji stavlja tijelo sebi za mišicu, a od Jehove odstupa srce njegovo” (Jeremija 17:5). No upravo je to Božji narod učinio!

 9. U kom smislu mnogi Židovi ‘troše novce na ono što nije hrana’?

⁹ Sada su postali zarobljenici jednog od naroda u koje su se uzdali. Jesu li iz toga nešto naučili? Lako je moguće da mnogi nisu, jer Jehova pita: “Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti?” (Izaija 55:2a). Ako se zarobljeni Židovi uzdaju u bilo koga drugoga osim u Jehovu, onda ‘troše novce na ono što nije hrana’. Babilonci ih sasvim sigurno neće osloboditi, jer oni nikada ne puštaju zarobljenike da se vrate u domovinu. Ustvari, Babilon sa svojim imperijalističkim stremljenjima, pohlepom za trgovačkom dobiti i krivim obožavanjem ne može izgnanim Židovima pružiti baš ništa.

10. (a) Kako će Jehova nagraditi izgnane Židove ako ga poslušaju? (b) Kakav je savez Jehova sklopio s Davidom?

¹⁰ Jehova usrdno potiče svoj narod: “Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasladiti pretiline.

(Izaija 55:2b,

Jehova je jedina nada za ove duhovno neishranjene ljude i on im se sada preko Izaije obraća u proročanstvu.