Ali neki prosjak imenom Lazar, pun čireva, bivao je položen do njegovih vrata i čeznuo da se nasiti onim što je padalo s bogataševa stola. Da, dolazili su i psi i lizali mu čireve.”

Prosjak Lazar predočava, dakle, ljude kojima duhovne vođe uskraćuju odgovarajuću duhovnu hranu i prednosti. Da, s prezirom gledaju na običan narod kao da je, poput Lazara obasutog čirevima, duhovno bolestan i da mu kao društvo odgovaraju samo psi. Ali, ti koji pripadaju razredu Lazara gladuju i žeđaju za duhovnom hranom. Stoga traže da bi na vratima dobili bilo kakve mrvice duhovne hrane koja pada sa bogataševa stola.