KLEČEĆI pored klasova ječma koje je skupila tijekom dana, Ruta je ispravila bolna leđa kako bi samo na trenutak predahnula. Posljednje zrake sunca ispratile su radnike koji su se umornim koracima uspinjali prema Betlehemu i nagnale Rutu da smogne još malo snage i dovrši što je započela. Marljivo je radila od ranog jutra i napokon se nazirao kraj njenom napornom poslu. Uzela je štap i nastavila udarati stabljike u želji da odvoji zrnje od klasova. Iako umorna, bila je zadovoljna. Dan koji se bližio kraju bio je puno bolji nego što je mislila.

Kad je Ruta izmlatila klasje koje je napabirčila, iznenadila se vidjevši da je prikupila oko efe ječma, čak petnaestak kilograma. Ječam je zavezala u platno, s mukom podignula zavežljaj na glavu te polaganim korakom krenula kući dok se noć spuštala na Betlehem (Ruta 2:17).