Kada imamo ispravan strah, to jest strahopoštovanje prema Jehovi, toliko ga volimo da nikada ne bismo uradili nešto čime bismo ga povredili. Da bismo stekli njegovu naklonost, trudimo se da naučimo da razlikujemo ispravno od pogrešnog i istinu od laži (Posl. 2:3-6; Jevr. 5:14). Ako bismo se bojali ljudi više nego što se bojimo Jehove, mogli bismo se udaljiti od istine. Pogledajmo jedan biblijski primer. Reč je o 12 poglavara koji su bili poslati da izvide Obećanu zemlju. Kod desetorice tih uhoda, strah od Hananaca bio je jači od ljubavi prema Jehovi. Oni su rekli Izraelcima: „Mi ne možemo da se borimo s tim narodom, jer je jači od nas“ (Br. 13:27-31). Gledano iz ljudskog ugla, Hananci su bili jači. To je bila istina. Ali reći da Izraelci nisu u stanju da savladaju neprijatelje značilo bi zanemariti činjenicu da je Jehova uz njih (w24.07 9 ¶5-6).

Da li se možemo pouzdati u to da su sve Jehovine presude ispravne, kakav god da je njihov ishod? Apsolutno! Avraham je razumeo da je Jehova savršen, mudar, milosrdan „Sudija cele zemlje“. Jehova je obučio svog Sina da sudi i poverio mu „sav sud“ (Jov. 5:22). I Otac i Sin znaju šta je u srcu svakog čoveka (Mat. 9:4). Oni će uvek „činiti ono što je pravo“! Verujmo da Jehova zna najbolje. Jasno je da nismo u poziciji da sudimo. Ali on jeste (Is. 55:8, 9). Zato s punim poverenjem prepuštamo sav sud njemu i njegovom Sinu, našem Kralju koji savršeno odražava pravdu i milosrđe svog Oca (Is. 11:3, 4; w24.05 7 ¶18-19).

Koliko je važno imati iskreno srce vidi se iz onoga što se dogodilo kada je Filip kod Isusa doveo svog prijatelja Natanaila. Iako je prvi put video Natanaila, Isus je rekao: „Evo pravog Izraelca, u kom nema prevare“ (Jov. 1:47). Isus je video da je kod Natanaila iskrenost bila posebno izražena. Iako je Natanailo bio nesavršen čovek kao i mi, kod njega nije bilo ni traga izveštačenosti i neiskrenosti. Isusu se to mnogo dopalo i zato ga je pohvalio. Većina onoga što je zapisano u 15. psalmu i što je ugodno Jehovi tiče se našeg ophođenja s drugima. U Psalmu 15:3 stoji da gost u Jehovinom šatoru „ne kleveće svojim jezikom, ne čini zlo svom bližnjem, i ne govori ružno o svojim prijateljima“. Ako bismo klevetali druge i govorili ružno o njima, povredili bismo ih (Jak. 1:26; w24.06 10 ¶7, 9; 11 ¶10).