Čak i ako ti je nametnut osećaj da si bezvredan, možeš biti siguran da te Jehova voli i da si mu dragocen. Ako osećaš da si „skrhanog duha“, seti se da je Jehova u tvom srcu video lepe osobine i da te je privukao k sebi (Jov. 6:44). On je uvek spreman da ti pomogne zato što te smatra dragocenim. O Jehovinim osećanjima možemo dosta naučiti od Isusa. Dok je bio na zemlji, Isus je obraćao pažnju na one koje su drugi gledali s visine i imao je samilosti prema njima (Mat. 9:9-12). Kada je jedna žena, u nadi da će biti izlečena od mučne bolesti, dotakla njegovu odeću, Isus ju je utešio i pohvalio što je imala vere (Mar. 5:25-34). Isus je bio savršena slika i prilika svog Oca (Jov. 14:9). Zato možeš biti uveren da te Jehova ceni i da zapaža tvoje vrline, među kojima su tvoja vera i ljubav prema njemu (w24.10 7 ¶4-5).

David se više puta našao u teškim situacijama zbog kojih je lio suze. Neki su ga mrzeli, a neki kojima je verovao i izdali (1. Sam. 19:10, 11; 2. Sam. 15:10-14, 30). Jednom takvom prilikom je napisao: „Iznemogao sam od uzdisanja. Svu noć postelju kvasim suzama, njima natapam svoj ležaj“ (Ps. 6:6). Iako je David svašta doživeo od ljudi, znao je da ga Jehova voli. On je napisao: „Jehova [će] čuti moje jecaje“ (Ps. 6:8). Rečima današnjeg citata je na slikovit način prikazao koliko se Jehova o nama brine. David je osećao kao da Jehova skuplja njegove suze u meh ili ih beleži u knjigu. Bio je siguran da Jehova vidi njegov bol i da to ne zaboravlja. Bio je duboko uveren u to da Jehova ne samo što vidi šta mu se dešava već i kakav trag to ostavlja na njemu (w24.12 22 ¶11-12).

Nije dovoljno samo postati zreo. Treba to i ostati. Zato treba da se pazimo samouverenosti (1. Kor. 10:12). Važno je da proveravamo da li i dalje napredujemo. Apostol Pavle je i u poslanici koju je napisao Kološanima istakao koliko je važno ostati zreo. Premda su oni bili zreli hrišćani, upozorio ih je da se ne uhvate u zamku ispraznog razmišljanja ovog sveta (Kol. 2:6-10). Epafras, koji je očigledno dobro poznavao tamošnju skupštinu, stalno se molio za njih „da do kraja [ostanu] zreli“ (Kol. 4:12). Prema tome, i Pavle i Epafras su razumeli da su neophodni trud i Božja podrška da bi se zadržala zrelost. Obojica su želeli da Kološani ostanu zreli, odrasli hrišćani uprkos svemu što ih je snalazilo (w24.04 6 ¶16-17).