Јов

12 Тада Јов рече:

 2 „Заиста, ви сте велики људи,

С вама ће изумрети мудрост!+

 3 И ја имам срце+ разумно као и ви.

Нисам гори од вас,+

И ко све то не би знао?

 4 Ближњима својим подсмех сам постао,+

Човек који Бога призива да му одговори.+

На подсмех је праведник, човек честит.*

 5 Безбрижан човек руга се пропасти,+

Мислећи да она чека оне којима ноге посрћу.+

 6 Шатори су пљачкаша спокојни,+

Они који Бога гневе сигурни су

 7 Али питај, молим те, стоку, и поучиће те,+

И птице небеске, и рећи ће ти.+

 8 За земљу се занимај, и поучиће те,+

Рибе морске испричаће ти.+

 9 Ко од свих њих не зна

Да је све то рука Јеховина начинила?+

10 А у његовој је руци душа+ свега живог,

И дух сваког тела људског.+

11 Зар ухо не испитује речи+

Као што непце+ проба храну?

12 Зар нема мудрости међу старцима,+

И зар дуг живот не доноси разборитост?*

13 Код Бога су мудрост и моћ,+

Код њега су савет и разборитост.*+

14 Што он сруши, не може се изградити;+

Што он пред човеком затвори, не може се отворити.+

15 Он задржава воде, и оне пресушују,+

Пушта их, и оне мењају земљу.+

16 Код њега су снага и мудрост,*+

Његов је и онај који греши и онај који заводи друге.+

17 Он саветнике наводи да ходају боси,+

И судије чини лудима.

18 Свезе краљевима он развезује,+

И појасом им опасује бедра.

19 Он свештенике наводи да ходају боси,+

И обара оне који су засели на места своја.+

20 Он узима речи поузданим саветницима,

И старцима разумност одузима.

21 Он презир излива на великаше,+

И појас моћнима распасује.

22 Он разоткрива дубине из таме,+

И на светлост густу таму изводи.

23 Народе он чини великим, а онда их затире;+

Шири народе, а онда их у заробљеништво одводи.

24 Он одузима разум* поглаварима народа земаљског,*

Па их пушта да лутају по местима пустим,+ где пута нема.

25 Они пипају по мраку,+ где светла нема,

А он их пушта да лутају као да су пијани.+