Јехова нас је створио с изузетним даровима. На пример, дао нам је разум, који нам помаже да решавамо проблеме и правимо планове за будућност (Посл. 2:11). Дао нам је извесну меру моћи и снаге да бисмо остварили своје планове (Фил. 2:13). Такође нам је дао савест, то јест урођени осећај за исправно и погрешно. Она нас упозорава да не чинимо лоше ствари и помаже нам да исправимо грешке (Римљ. 2:15). На пример, у хебрејском делу Светог писма читамо: „Замисли марљивог човека сигурно доносе корист“ и „све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом“ (Посл. 21:5; Проп. 9:10). У грчком делу Светог писма стоји: „Док за то имамо прилику, чинимо добро свима“ и „служите једни другима у складу с даром који је сваки од вас примио“ (Гал. 6:10; 1. Петр. 4:10). Из ових стихова се јасно види да Јехова жели да чинимо оно што је добро и за нас и за друге (w17.01 1:1, 2).

Адам и Ева су на све људе пренели несавршеност и смрт. Међутим, њиховом непослушношћу људи нису изгубили слободну вољу, то јест могућност да праве личне изборе. То се види на примеру Израелаца. Када им је Јехова понудио могућност да постану његово драгоцено власништво, они су једногласно рекли: „Све што је Јехова рекао спремни смо да чинимо“ (Изл. 19:3-6, 8). Тако су изабрали да се придржавају услова које им је Јехова изнео како би постали народ који носи његово име. Нажалост, с временом су погазили своје обећање и тако на погрешан начин искористили своје право избора. Нека нам њихов пример послужи као упозорење да увек пазимо како користимо своју слободу. Притом је важно да се чврсто држимо Јехове и његових праведних мерила (w17.01 2:9).

Када је краљ Јеровоам подигао олтар лажном богу у Ветиљу, Јехова је послао једног пророка из Јуде да том отпадничком краљу пренесе поруку осуде. Тај понизни пророк је то и учинио, а Јехова га је сачувао да му краљ у гневу не учини ништа нажао (1. Краљ. 13:1-10). Јехова је том пророку дао јасну заповест: „Не једи хлеб нити пиј воду [у Израелу] и не враћај се путем којим си дошао.“ Међутим, један старац који се издавао за Јеховиног пророка навео га је да прекрши ту заповест. Таква непослушност није била Јехови по вољи. Зато је тог пророка, када се враћао кући, напао лав и убио га (1. Краљ. 13:11-24). Како је могуће да је овај скромни пророк поступио охоло и прекршио Јеховину заповест? Библија нам то не говори. Али можемо закључити да није скромно ходио с Богом (w17.01 4:1-3).