Када имамо исправан страх, то јест страхопоштовање према Јехови, толико га волимо да никада не бисмо урадили нешто чиме бисмо га повредили. Да бисмо стекли његову наклоност, трудимо се да научимо да разликујемо исправно од погрешног и истину од лажи (Посл. 2:3-6; Јевр. 5:14). Ако бисмо се бојали људи више него што се бојимо Јехове, могли бисмо се удаљити од истине. Погледајмо један библијски пример. Реч је о 12 поглавара који су били послати да извиде Обећану земљу. Код десеторице тих ухода, страх од Хананаца био је јачи од љубави према Јехови. Они су рекли Израелцима: „Ми не можемо да се боримо с тим народом, јер је јачи од нас“ (Бр. 13:27-31). Гледано из људског угла, Хананци су били јачи. То је била истина. Али рећи да Израелци нису у стању да савладају непријатеље значило би занемарити чињеницу да је Јехова уз њих (w24.07 9 ¶5-6).

Да ли се можемо поуздати у то да су све Јеховине пресуде исправне, какав год да је њихов исход? Апсолутно! Аврахам је разумео да је Јехова савршен, мудар, милосрдан „Судија целе земље“. Јехова је обучио свог Сина да суди и поверио му „сав суд“ (Јов. 5:22). И Отац и Син знају шта је у срцу сваког човека (Мат. 9:4). Они ће увек „чинити оно што је право“! Верујмо да Јехова зна најбоље. Јасно је да нисмо у позицији да судимо. Али он јесте (Ис. 55:8, 9). Зато с пуним поверењем препуштамо сав суд њему и његовом Сину, нашем Краљу који савршено одражава правду и милосрђе свог Оца (Ис. 11:3, 4; w24.05 7 ¶18-19).

Колико је важно имати искрено срце види се из онога што се догодило када је Филип код Исуса довео свог пријатеља Натанаила. Иако је први пут видео Натанаила, Исус је рекао: „Ево правог Израелца, у ком нема преваре“ (Јов. 1:47). Исус је видео да је код Натанаила искреност била посебно изражена. Иако је Натанаило био несавршен човек као и ми, код њега није било ни трага извештачености и неискрености. Исусу се то много допало и зато га је похвалио. Већина онога што је записано у 15. псалму и што је угодно Јехови тиче се нашег опхођења с другима. У Псалму 15:3 стоји да гост у Јеховином шатору „не клевеће својим језиком, не чини зло свом ближњем, и не говори ружно о својим пријатељима“. Ако бисмо клеветали друге и говорили ружно о њима, повредили бисмо их (Јак. 1:26; w24.06 10 ¶7, 9; 11 ¶10).