Колико је важно имати искрено срце види се из онога што се догодило када је Филип код Исуса довео свог пријатеља Натанаила. Иако је први пут видео Натанаила, Исус је рекао: „Ево правог Израелца, у ком нема преваре“ (Јов. 1:47). Исус је видео да је код Натанаила искреност била посебно изражена. Иако је Натанаило био несавршен човек као и ми, код њега није било ни трага извештачености и неискрености. Исусу се то много допало и зато га је похвалио. Већина онога што је записано у 15. псалму и што је угодно Јехови тиче се нашег опхођења с другима. У Псалму 15:3 стоји да гост у Јеховином шатору „не клевеће својим језиком, не чини зло свом ближњем, и не говори ружно о својим пријатељима“. Ако бисмо клеветали друге и говорили ружно о њима, повредили бисмо их (Јак. 1:26; w24.06 10 ¶7, 9; 11 ¶10).

Ако се добро припремиш за службу, врло је вероватно да ће ти бити лакше да разговараш са другима. Исус је својим ученицима помогао да се припреме пре него што их је послао у службу (Лука 10:1-11). Пошто су применили оно чему их је поучавао, постигли су много тога и били су радосни. Како да се припремимо за службу? Добро је да најпре размислимо шта ћемо рећи и како да то изразимо природно и својим речима. Значиће нам и ако размислимо о две-три могуће реакције људи и о томе како да се поставимо према њима. Након тога, потрудимо се да током разговора будемо опуштени, да имамо пријатељски став и осмех на лицу (w24.04 15-16 ¶6-7).

Љубав према Јехови Богу и његовом светом имену је најважнији разлог што проповедамо добру вест. Наша служба је начин да хвалимо Бога, ког толико волимо. У потпуности се слажемо с тим да је Јехова достојан да од својих верних слугу прими славу, част и моћ. Ми му дајемо славу и част када другима преносимо уверљиве доказе да је он створио све што постоји и да му дугујемо своје постојање. Дајемо му моћ – своју моћ – када време, снагу и средства користимо да бисмо учествовали у служби колико год нам околности допуштају (Мат. 6:33; Лука 13:24; Кол. 3:23). Једноставно речено, волимо Бога и зато волимо да говоримо другима о њему. Такође желимо да им говоримо и о његовом имену и његовим особинама (w24.05 17 ¶11).