Да би добили вечни живот, морали су да верују у Исуса (Јов. 3:16-18, 36). Многи Јудејци нису прихватали оно што им је Исус говорио о том новом делу „које је Богу по вољи“. То се видело на основу њиховог питања: „Какав знак ћеш нам показати, да бисмо поверовали у тебе кад га видимо?“ (Јов. 6:30). Затим су споменули да су њихови преци у Мојсијево време добијали ману, која им је била основна храна, исто као и њима хлеб (Нем. 9:15; Пс. 78:24, 25). Очигледно је да су и даље мислили само на дословну храну. Чак нису ни питали Исуса да им објасни шта је то „прави хлеб с неба“, који им за разлику од мане може дати вечни живот (Јов. 6:32). Толико су били заокупљени оним што им треба у физичком погледу да су били потпуно незаинтересовани када је Исус покушавао да их поучи како да добију вечни живот (w24.12 5-6 ¶10-11).

Ваше дете ће с временом учити у школи о још неким обрасцима који се могу видети у природи. На пример, свака пахуљица следи један геометријски образац који се назива фрактал. Фрактални облици се могу видети и другде у природи. Али ко стоји иза тог прелепог дизајна? Ко је заслужан за то што је све у природи тако лепо уређено? Што више ваше дете буде размишљало о томе, већа је вероватноћа да ће развити снажну веру у то да је Бог све створио. У неком тренутку бисте га могли питати: „Ако нас је Бог створио, зар није логично да би нам дао и нека морална мерила да нас воде у животу?“ Затим можете истаћи колико су вредна начела која се налазе у Библији и како нам помажу да будемо срећни (w24.12 16 ¶8).

Под Божјим надахнућем, апостол Павле је написао посланицу у којој је рекао да једног непокајничког грешника треба удаљити из скупштине (1. Кор. 5:13). Како је требало да се остала браћа и сестре поставе према њему? Павле им је рекао да престану да се друже с њим. Шта је то конкретно значило? Павле је прецизирао да то значи да чак и не једу с таквим човеком (1. Кор. 5:11). Кад с неким седнемо да једемо, обично крене разговор и тако се људи зближавају. Дакле, Павле је скупштини јасно ставио до знања да не треба да се друже с тим човеком. Тако се скупштина не би искварила (1. Кор. 5:5-7). Поред тога, када би преступник видео да браћа и сестре више не желе да буду у контакту с њим, можда би схватио да је предалеко отишао, па би се постидео и покајао (w24.08 15 ¶4-5).