Некима није лако да буду послушни следећем библијском савету: „Усмртите, дакле, оно што је земаљско у вашим удовима: блуд, нечистоћу, полну пожуду“ (Кол. 3:2, 5). Ко би од нас желео да некоме у Божјем народу отежа ову борбу? Неки су пре истине водили неморалан начин живота и још увек можда имају грешне склоности (1. Кор. 6:9-11). Ко би желео да им буде камен спотицања? Сигурно то нико од нас не би волео. Када смо с нашом браћом и сестрама, треба да доприносимо атмосфери која је чиста и морална. Иако имамо слободу да изаберемо шта ћемо обући, морамо пазити да наш изглед олакшава другима да остану чисти и да се држе Божјих мерила светости у мислима, речима и понашању (1. Петр. 1:15, 16; w16.09 3:9, 10).

Један брачни пар из Француске је рекао: „Ми верујемо у Јехову, али то не значи да ће то бити случај и с нашом децом. Веру не можемо да наследимо. Деца је стичу мало по мало.“ Један брат из Аустралије је написао: „Један од највећих изазова за сваког родитеља јесте да помогне детету да изгради јаку веру. Можда дете постави неко питање и ви мислите да је оно задовољно вашим одговором. Али онда вам поново постави то исто питање! Одговор који данас задовољи дететов радознали ум, можда већ сутра неће бити довољан. На неке теме ће бити неопходно да се вратите.“ Ако си родитељ, да ли се понекад осећаш недорасло одговорности да поучаваш своју децу и одгојиш их у особе које имају јаку веру у Бога? У суштини, нико не би успео у томе ако би се ослањао само на своју мудрост! (Јер. 10:23). Али успех је могућ ако тражиш савете од Бога (w16.09 5:1, 2).

Досељеници се суочавају са одређеним тешкоћама како би се уклопили у нову средину. У томе се могу угледати на Руту. Као прво, она је показала поштовање према обичајима земље у коју се доселила када је затражила дозволу да пабирчи (Рута 2:7). Она то није узела здраво за готово, нити је сматрала да јој други нешто дугују. Као друго, била је захвална када су други показали бригу према њој (Рута 2:13). Када досељеници имају такав став, вероватно ће завредити поштовање локалног становништва и својих суверника. Заиста смо срећни што је Јехова у својој незаслуженој доброти омогућио свим људима, без обзира на порекло, да чују добру вест. Можда у својој домовини нису могли да проучавају Библију или да иду на састанке Јеховиног народа. Али будући да сада имају прилику за то, зар не треба да им покажемо колико нам је драго што су с нама тако да се не осећају као странци? (w16.10 1:17-19).