Исус је хришћане који су у првом веку живели у Јудеји упозорио да ће доћи време када ће Јерусалим опколити војска и улогорити се око њега (Лука 21:20-24). Када се то догоди, требало је да „они који буду у Јудеји беже у горе“. На тај начин би спасли свој живот, али би изгубили многе материјалне ствари. У једној Стражарској кули је то овако објашњено: „Они су оставили своја поља и куће, чак и не покупивши своје ствари из куће. С поверењем у Јеховину заштиту и подршку, они су своје обожавање ставили испред свега другог што би могло изгледати важно.“ У тој Стражарској кули још стоји: „Можда [су] пред нама испити, као рецимо то како гледамо на материјалне ствари; да ли су нам оне најважнија ствар, или је важније спасење које ће доћи за све који су на Божјој страни? Да, наше бежање може обухватати неке невоље и одрицања. Мораћемо бити спремни да урадимо шта год је потребно“ (w22.01 4 ¶7-8).

Недуго након што су Израелци изашли из Египта, Јехова је открио Мојсију нешто више о себи и о свом имену. Рекао је: „Јехова, Јехова, Бог милосрдан и самилостан, стрпљив, пун верне љубави и истине, који показује верну љубав хиљадама, опрашта преступе, кривицу и грехе“ (Изл. 34:6, 7). Овим прелепим речима открио је нешто посебно о својој верној љубави. Јехова је за себе рекао да је „пун верне љубави“. Такав опис се налази на још седам места у Библији (Бр. 14:18; Нем. 9:17; Пс. 86:5; 103:8; 145:8; Јоило 2:13; Јона 4:2). Сваки пут се односи само на Јехову, никада на људе. Очигледно је да Јехова жели да истакне ту своју особину (w21.11 2-3 ¶3-4).

Брачни парови могу много научити од апостола Петра и његове жене. Око шест месеци до годину дана након првог сусрета са Исусом, Петар је морао да донесе важну одлуку. Он је зарађивао за живот бавећи се риболовом. Када га је Исус позвао да га прати на проповедничким путовањима, Петар је морао да размисли и о потребама своје жене (Лука 5:1-11). Донео је одлуку да прихвати Исусов позив. По свему судећи, његова жена га је подржала у томе. Библија показује да је након Исусовог ускрсења и она понекад путовала с Петром (1. Кор. 9:5). Она је сигурно била добра супруга и зато је Петар с пуном слободом говора могао да у једној од својих посланица напише савет за мужеве и жене (1. Петр. 3:1-7). Очигледно је да су се и Петар и његова жена уздали у Јеховино обећање да ће бринути о њима ако им Краљевство буде на првом месту (Мат. 6:31-34; w21.11 18 ¶14).