У првом веку, порука коју је Исус проповедао уливала је наду човечанству. Он је својим следбеницима заповедио да наставе оно што је започео и да сведоче „до свих крајева земље“ (Дела 1:8). Наравно, они то нису могли постићи својом снагом. Била им је потребна помоћ светог духа који им је Исус обећао (Јов. 14:26; Зах. 4:6). Исусови следбеници су примили свети дух на Педесетницу 33. године. Захваљујући помоћи светог духа, одмах су почели да проповедају и за кратко време хиљаде људи је прихватило добру вест (Дела 2:41; 4:4). Када је почело прогонство, ученици нису подлегли страху, већ су се обратили Богу за помоћ. Молили су се: „Помози својим слугама да и даље са свом одважношћу објављују твоју реч.“ Затим су се испунили светим духом, па су наставили да „храбро објављују Божју реч“ (Дела 4:18-20, 29, 31; w20.10 21 ¶4-5).

Које доказе имамо да је Јехова вратио Исуса у живот? Било је много сведока који су могли да потврде да је Исус устао из мртвих (1. Кор. 15:5-7). Први кога је апостол Павле споменуо био је апостол Петар (Кифа). Једна група ученика је такође потврдила да је Петар видео ускрснулог Исуса (Лука 24:33, 34). Осим тога, видела су га и дванаесторица апостола. Христ се затим „појавио пред више од 500 браће истовремено“, можда у Галилеји приликом радосног сусрета који се спомиње у Матеју 28:16-20. Исус се појавио и Јакову, највероватније свом полубрату који раније није веровао да је он Месија (Јов. 7:5). Али поверовао је када је видео ускрснулог Исуса. Важно је напоменути да су око 55. године, када је Павле написао ову посланицу, многи од тих очевидаца и даље били живи, тако да је свако ко је сумњао у Исусово ускрсење могао да разговара с неким од њих (w20.12 3 ¶5, 7-8).

Кад нам је здравље лоше, нарочито ако патимо од неке хроничне болести, можда нам је тешко да будемо позитивни. Зато треба да молимо Јехову за помоћ. Иако нас он неће чудом излечити, пружиће нам утеху и снагу која нам је потребна да бисмо истрајали (Пс. 94:19). На пример, може подстаћи сувернике да нам помогну око кућних послова. Може их подстаћи и да се моле с нама. Или нам може помоћи да нађемо утеху у његовој Речи, на пример, у дивној нади у живот без болести и бола у предстојећем новом свету (Римљ. 15:4). Међутим, можда смо обесхрабрени јер не можемо много да учинимо у служби. Наша сестра Лорел била је у челичним плућима 37 година. За то време је имала и рак, неколико операција и патила од хроничних кожних болести. Али то је није спречило да проповеда. Сведочила је медицинском особљу које је долазило код ње и тако је помогла да најмање 17 људи упозна Јехову! (w20.12 24 ¶9; 25 ¶12).