Исаија

15 Објава против Моава:+ Ућуткан је Ар-Моав,+ јер је преко ноћи опустошен. Ућуткан је Кир-Моав,+ јер је преко ноћи опустошен. 2 Он одлази у храм и у Девон,+ на узвишице, да плаче. Над Невоном+ и над Медевом+ Моав горко плаче. Све су главе у њему обријане,+ све су браде одсечене. 3 На његовим улицама људи су опасали кострет.+ На његовим крововима+ и трговима сви горко плачу, и док силазе сузе лију.+ 4 Есевон и Елеала+ јадикују. Њихов глас чује се до Јасе.+ Зато моавски ратници вичу и свима у народу душа је задрхтала.

5 Моје срце јадикује над Моавом.+ Његови бегунци одлазе све до Сигора+ и Еглат-Селисије.+ Док се пењу на Луит,+ сви плачу. Док иду у Оронајим,+ разлеже се њихов јаук због пропасти. 6 Јер су се нимримске воде+ претвориле у пустињу. Зелена је трава увела, нестало је траве, нема зеленила.+ 7 Зато, преко долине топола носе оно што је преостало и добра која су сачували. 8 Јаук се разлеже по моавском крају.+ Горак плач чује се до Еглаима, горак плач чује се до Вир-Елима, 9 јер су димонске воде пуне крви. Димону ћу додати још једну невољу — лав ће нападати моавске бегунце и оне који остану у тој земљи.+