Исаија
37 Чим је краљ Језекија то чуо, раздерао је своје хаљине, обукао се у кострет+ и отишао у Јеховин дом.+ 2 Затим је послао управитеља краљевог дома Елијакима,+ писара Сомну+ и свештеничке старешине,+ обучене у кострет, код пророка Исаије,+ Амосовог сина.+ 3 Они су му рекли: „Овако каже Језекија: ’Овај дан је дан невоље,+ укора и дрског ругања,+ јер је дошло време да се синови роде, а нема снаге за то.+ 4 Можда ће Јехова, твој Бог, чути речи равсака,*+ кога је краљ Асирије, његов господар, послао да се руга+ живом Богу, па ће га Јехова, твој Бог, позвати на одговорност за речи које је чуо.+ Помоли се+ за остатак који је још жив.‘“+
5 Кад су слуге краља Језекије дошле код Исаије,+ 6 он им је рекао: „Овако кажите свом господару: ’Овако каже Јехова:+ „Не бој се+ речи које си чуо, којима су слуге+ краља Асирије хулиле на мене. 7 Ево, ја ћу му дати такав дух+ да ће чути вест+ и вратиће се у своју земљу. Учинићу да падне од мача у својој земљи.“‘“+
8 Кад је равсак+ чуо да је краљ Асирије отишао из Лахиса,+ вратио се к њему и нашао га како се бори против Ливне.+ 9 Наиме, краљ је чуо да је Тирак,+ краљ Етиопије, кренуо у бој против њега. Зато је поново послао гласнике+ код Језекије и поручио му: 10 „Овако реците Језекији, Јудином краљу: ’Не дај да те вара твој Бог у ког се уздаш+ кад ти каже: „Јерусалим неће бити предат у руке краљу Асирије.“+ 11 Ето, сам си чуо шта су краљеви Асирије учинили свим земљама које су опустошили,*+ а зар ћеш се ти избавити?+ 12 Јесу ли народе које су освојили моји праочеви избавили+ њихови богови+ — Госанце,+ Харанце,+ Ресефе и Еденове+ синове који су били у Теласару? 13 Где су краљ Емата,+ краљ Арфада,+ краљеви градова Сефарвима,+ Ене и Иве?‘“+
14 Језекија је примио писмо које су му донели гласници и прочитао га.+ Затим је отишао у Јеховин дом и развио га пред Јеховом.+ 15 Тада се Језекија помолио Јехови:+ 16 „Јехова над војскама, Боже Израелов,+ који седиш над херувимима,* ти си једини истинити Бог над свим краљевствима на земљи.+ Ти си створио небеса и земљу.+ 17 Пригни ухо, Јехова, и чуј.+ Отвори очи,+ Јехова, и види, и чуј Сенахиримове речи+ које је поручио да би се ругао живом Богу.+ 18 Истина је, Јехова, да су краљеви Асирије опустошили све земље, а и своју земљу.+ 19 И побацали њихове богове у ватру,+ јер то нису били богови,+ него дело људских руку,+ дрво и камен. Зато су их уништили.+ 20 А сада, Јехова, Боже наш,+ избави нас из његове руке,+ да би сва краљевства на земљи знала да си ти, Јехова, једини Бог.“+
21 Тада је Исаија, Амосов син, поручио Језекији: „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Зато што си ми се молио због Сенахирима, краља Асирије,+ 22 ево речи коју Јехова објављује против њега:
„Презире те и руга ти се девица, кћи сионска.+
За тобом подругљиво главом одмахује+ кћи јерусалимска.
23 Коме се ти ругаш+ и на кога хулиш?+
На кога подижеш глас свој+
И на кога охоло дижеш поглед свој?+
На Светог Бога Израеловог!+
24 Преко својих слугу ругаш се Јехови и кажеш:+
’С мноштвом својих бојних кола+
Попећу се на врх гора,+
На најдаље обронке Ливана,+
Посећи ћу високе кедрове његове, дивне смреке његове.+
Доћи ћу на његов највиши врх, у густу шуму његову.+
26 Зар ниси чуо+ шта од давнина намеравам да учиним?+
Давних дана то сам смислио.+ Сада ћу то учинити.+
А на теби је да опустошиш утврђене градове и да их претвориш у рушевине.+
Биће као биље у пољу и млада зелена трава,+
Као трава по крововима+ и на пољима* сасушена ветром источним.+
28 Добро знам кад седиш мирно и кад било шта чиниш,+
И како бесниш на мене,+
29 Јер ти бесниш на мене+ и рика је твоја дошла до ушију мојих.+
Ставићу куку своју у ноздрве твоје и узде своје у уста твоја,+
И вратићу те путем којим си дошао.“+
30 „’А ово ће ти бити знак: Ове године јешће се оно што никне из семења које се просуло,+ друге године јешће се жито које само никне, а треће године сејте и жањите, садите винограде и једите њихов род.+ 31 Преживели из Јудиног дома, они који преостану,+ пустиће корен у дубину и рађаће род у висину.+ 32 Јер ће из Јерусалима доћи остатак+ и преживели с горе Сион.+ То ће учинити ревност Јехове над војскама.+
33 „’Зато овако каже Јехова за краља Асирије:+ „Неће он ући у овај град,+ нити ће овамо одапети стрелу, неће му се примаћи са штитом, нити ће око њега подићи опсадни насип.“‘+
34 „’Вратиће се путем којим је дошао, и у овај град неће ући‘, говори Јехова.+ 35 ’Ја ћу бранити+ овај град и сачуваћу га ради себе+ и ради Давида, свог слуге.‘“+
36 Тада је Јеховин анђео+ изашао и побио сто осамдесет и пет хиљада људи у асирском логору.+ Кад су људи устали рано ујутру, око њих су били све сами лешеви.+ 37 Затим је Сенахирим,+ краљ Асирије, устао и отишао. Вратио се+ у Ниниву+ и тамо остао. 38 Једног дана, док се клањао у храму Нисрока,+ свог бога,+ Адрамелех и Сарасар, његови синови, убили су га мачем+ и побегли у араратску земљу.+ Уместо њега почео је да влада његов син Есар-Адон.+