Исаија
41 „Ћутите и послушајте ме острва!*+ Нека народи+ скупе снагу! Нека приступе+ и нека проговоре! Приступите к мени на суд!+
2 „Ко је подигао онога што долази с истока?+ Ко га је у праведности дозвао пред ноге своје, предао му народе и дао му власт да покори краљеве?+ Ко их је као прах предао под његов мач, па их његов лук као стрњику разноси?+ 3 Ко их је прогонио и својим ногама мирно крочио путем којим раније није ишао? 4 Ко је то учинио+ и извршио? Ко од искона позива нараштаје?+
„Ја, Јехова, који сам Први.+ Према последњима ја ћу исти бити.“+
5 Острва+ су то видела и уплашила се. Задрхтали су сви крајеви земаљски.+ Приближили су се, дошли су. 6 Свако помаже свом другу и говори свом брату: „Буди јак.“+ 7 Тесар бодри златара,+ онај који чекићем тањи метал бодри онога који кује на наковњу, говорећи о заливеном споју: „Добро је.“ Затим се кип клиновима учвршћује да се не помери.+
8 „А ти, Израеле, ти си слуга мој.+ Ти си, Јакове, изабраник мој,+ потомство Аврахама,+ мог пријатеља.+ 9 Ти, кога сам узео с крајева земље,+ кога сам позвао с њених крајева.+ Теби сам рекао: ’Ти си слуга мој.+ Тебе сам изабрао+ и нисам те одбацио.+ 10 Не бој се, јер сам ја с тобом.+ Не осврћи се плашљиво, јер сам ја твој Бог.+ Ја ћу те ојачати+ и помоћи ћу ти.+ Подржаћу те својом праведном+ десницом.‘+
11 „Гле, постидеће се и биће понижени сви који се гневе на тебе.+ Они који ти се противе биће као ништа и изгинуће.+ 12 Тражићеш оне који се боре против тебе, али их нећеш наћи.+ Они који против тебе ратују биће као ништа, као ништавило.+ 13 Јер ја, Јехова, твој Бог, држим те за десницу+ и кажем ти: ’Не бој се.+ Ја ћу ти помоћи.‘+
14 „Не бој се, црвићу+ Јакове, народе Израелов.+ Ја ћу ти помоћи“, говори Јехова, Откупитељ твој,+ Свети Бог Израелов. 15 „Гле, учинићу да будеш као нова вршалица+ с двосеклим зупцима. Газићеш и сатираћеш горе, брегове ћеш у плеву претварати.+ 16 Вејаћеш+ их и ветар ће их однети,+ олујни ће их ветар расејати.+ А ти ћеш се радовати Јехови.+ Дичићеш се Светим Богом Израеловим.“+
17 „Невољници и сиромашни траже воду,+ а ње нема. Од жеђи+ им се језик осушио.+ Ја, Јехова, услишићу их.+ Ја, Израелов Бог, нећу их оставити.+ 18 На огољеним брдима отворићу реке и усред долина изворе.+ Пустињу ћу претворити у језеро, а безводну земљу у изворе воде.+ 19 У пустињи ћу посадити кедар, акацију, мирту и дрво што уље даје.+ У пустој земљи посадићу смреку, јасен и чемпрес,+ 20 па нека цео народ види и нека зна, нека има на уму и нека схвати да је Јеховина рука то учинила, да је Свети Бог Израелов то створио.“+
21 „Изнесите свој спор“,+ каже Јехова. „Изнесите своје доказе“,+ каже краљ Јаковљев.+ 22 „Изнесите их и кажите нам шта ће се догодити. Кажите нам шта је прво било, да о томе размислимо и да знамо шта будућност доноси. Или нам објавите оно што долази.+ 23 Кажите нам шта ће после бити, па ћемо знати да сте богови.+ Учините нешто, добро или зло, па ћемо сви то гледати и видети.+ 24 Ето, ви нисте ништа и ваша су дела ништавна.+ Одвратан је свако ко вас изабере.+
25 „Подигао сам некога који иде са севера, и он ће доћи.+ Са истока+ ће призивати име моје. Прегазиће управитеље као да су глина,+ као што грнчар гази свежу глину.
26 „Ко је ишта казао од почетка, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: ’У праву је‘?+ Заиста нема никога ко би то казао. Заиста нема никога ко би то објавио. Заиста нема никога ко би чуо ваше речи.“+
27 Онај ко је први каже Сиону: „Гле, ево их!“+ Јерусалиму ћу послати онога који доноси добре вести.+
28 Гледао сам, али није било никог. Нема међу њима ниједног који би дао савет.+ Питао сам их и чекао сам одговор. 29 Гле, сви су они ништа. Њихова су дела ништавна. Њихови су ливени ликови ветар и ништавило.+