Исаија

64 О, кад би небеса раздерао и сишао,+ да се горе затресу пред тобом,+ 2 — као кад ватра запали суво грање и учини да вода проври — да се твоје име обзнани твојим противницима+ и да пред тобом задрхте сви народи.+ 3 Док си чинио застрашујућа дела+ којима се нисмо надали, сишао си и пред тобом су се затресле горе.+ 4 Од давнина није се чуло,+ нити се слушало, нити је око видело да неки бог осим тебе+ чини нешто за оног који га чека.+ 5 Долазиш у помоћ ономе који се радује и чини оно што је праведно,+ онима који размишљају о теби и иду путевима твојим.+

Ево, ти си се разгневио,+ јер смо чинили грехе,+ и то дуго. Можемо ли се спасти?+ 6 Сви смо ми постали као нечисти, и сва су наша праведна дела као хаљина коју жена носи у време месечног циклуса.+ Сви ћемо као лишће увенути,+ наши преступи однеће нас као ветар.+ 7 Нико не призива твоје име,+ нико да се прене и да те се држи, а ти си окренуо своје лице од нас,+ и допустио да се истопимо+ под силином нашег преступа.

8 Јехова, ти си наш Отац.+ Ми смо глина,+ а ти си наш Грнчар,+ и сви смо дело твојих руку.+ 9 Јехова, немој се жестоко гневити+ и немој се довека сећати нашег преступа.+ Погледај, молим те, сви смо ми твој народ.+ 10 Твоји свети градови+ претворили су се у пустињу. Сион+ се претворио у пустињу, Јерусалим у пустош.+ 11 Наш свети и дивни дом,+ у ком су те хвалили наши праочеви,+ ватром је спаљен.+ Све што нам је било драгоцено+ сада је опустошено. 12 Јехова, зар ћеш се упркос томе и даље устезати?+ Зар ћеш остати миран и пустити нас да се толико мучимо?+