Судије

15 После неког времена, током жетве пшенице, Самсон је отишао да посети своју жену, носећи јој јаре.+ Рекао је: „Желим да уђем код своје жене у њену собу.“+ Али му њен отац није допустио да уђе, 2 већ је рекао: „Мислио сам да је мрзиш+ па сам је зато дао твом пратиоцу са свадбе.+ Зар није њена млађа сестра боља од ње? Хајде, узми њу уместо оне.“ 3 Али Самсон им рече: „Овог пута нећу бити крив Филистејима кад им нанесем зло.“+

4 Самсон је отишао, уловио триста лисица+ и узео бакље, а затим је узео по две лисице окренувши им реп према репу и између репова, тачно у средину, ставио по једну бакљу. 5 Тада је запалио бакље и пустио лисице у филистејска поља непожњевеног жита. Тако је запалио све, од снопова до непожњевеног жита, и винограде и маслињаке.+

6 Филистеји су почели да се распитују: „Ко је то учинио?“ Тада су им одговорили: „Самсон, зет једног човека из Тамне, који је узео његову жену и дао је његовом пратиоцу са свадбе.“+ Тада су Филистеји отишли и спалили и њу и њеног оца.+ 7 Самсон им рече: „Када сте тако учинили, не преостаје ми ништа друго него да вам се још овај пут осветим.“+ 8 Тако им је нанео велики пораз, потукавши их једног за другим,* а онда је отишао и настанио се у пећини Итам.+

9 После неког времена дошли су Филистеји,+ улогорили се у Јуди+ и раширили се по подручју око Лехије.+ 10 Јудини синови су их упитали: „Зашто сте изашли на нас?“ А они су одговорили: „Изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо онако како је он учинио нама.“ 11 Тада је три хиљаде људи из Јудиног племена сишло до пећине Итам+ и упитало Самсона: „Зар не знаш да Филистеји владају над нама?+ Па зашто си нам онда ово учинио?“ А он им одговори: „Како су они учинили мени, тако сам и ја учинио њима.“+ 12 Затим му рекоше: „Дошли смо да те свежемо и да те предамо у руке Филистејима.“ А Самсон им рече: „Закуните се да нећете ви подићи руку на мене.“ 13 Они му рекоше: „Нећемо, него ћемо те само свезати и предати у њихове руке. Нећемо те убити, буди сигуран.“

Тако су га свезали с два нова конопца+ и извели га из пећине. 14 Када је дошао у Лехију и кад су га Филистеји угледали, почели су радосно да кличу.+ Тада је Јеховин дух+ дошао на Самсона и конопци на његовим рукама постали су као ланени конци кад дођу у додир с ватром,+ и спале су свезе с његових руку. 15 Затим је нашао још сирову магарећу чељуст, пружио је руку и дохватио је и њоме побио хиљаду људи.+ 16 Тада је Самсон рекао:

„Магарећом чељусти побио сам једну гомилу, две гомиле!

Магарећом чељусти побио сам хиљаду људи.“+

17 Када је то рекао, бацио је чељуст из своје руке и назвао оно место Рамат-Лехија.*+ 18 Пошто је био јако жедан, завапио је Јехови: „Ти си дао ово велико спасење у руке свом слузи,+ па зар сад да умрем од жеђи и паднем у руке необрезанима?“+ 19 Тада је Бог у Лехији направио пукотину из које је потекла вода.+ Када се Самсон напио воде, повратила му се снага*+ и опоравио се.+ Зато је тај извор назвао Ен-Акоре,* и он све до данас постоји у Лехији.

20 Самсон је двадесет година био судија Израелцима за време Филистеја.+