Пословице
Глава XV.
15 Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.
2 Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.
3 Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.
5 Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор бива паметан.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап.
7 Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.
11 Пакао је и погибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.
12 Потсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња.
18 Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу.
19 Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.
20 Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.
22 Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника.
23 Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!
24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.
30 Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.