Осија

Глава XIII.

13 Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу; али се огријеши о Вала, те умрије.

2 И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: људи који приносе жртве нека цјелују теоце.

3 Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева, коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака.

4 А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.

5 Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.

6 Имајући добру пашу бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

7 Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.

8 Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.

9 Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.

10 Гдје ти је цар? гдје је? нека те сачува у свијем градовима твојим; гдје ли су судије твоје, за које си говорио: дај ми цара и кнезове?

11 Дадох ти цара у гњеву свом, и узех га у јарости својој.

12 Свезано је безакоње Јефремово, остављен је гријех његов.

13 Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

14 Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; гдје је, смрти, помор твој? гдје је, гробе, погибао твоја? кајање ће бити сакривено од очију мојих.

15 Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада.

16 Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.