Дела апостолска

Глава XXIII.

23 А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! ја са свом добром савјести живљех пред Богом до самога овог дана.

2 А поглавар свештенички Ананија заповједи онима што стајаху код њега да га бију по устима.

3 Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповиједаш да ме бију.

4 А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божијег поглавара свештеничкога?

5 А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: старјешини народа својега да не говориш ружно.

6 А знајући Павле да је један дио садукеја а други фарисеја, повика на скупштини: Људи браћо! ја сам фарисеј и син фарисејев: за над и за васкрсеније из мртвијех доведен сам на суд.

7 А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздијели се народ.

8 Јер садукеји говоре да нема васкрсенија, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.

9 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.

10 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповједи да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у око.

11 А ону ноћ стаде Господ предањга и рече: Не бој се Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.

12 А кад би дан, учинише неки од Чивута вијећу и заклеше се говорећи да не ће ни јести ни пити докле не убију Павла.

13 А бјеше их више од четрдесет који овуклетву учинише.

14 Ови приступивши ка главарима свештеничкијем и старјешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да не ћемо ништа окусити док не убијемо Павла;

15 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сјутра сведе к вама, као да бисте хтјели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо прије него се он приближи.

16 А син сестре Павлове чувши ову засједу дође и уђе у око и каза Павлу.

17 А Павле дозвавши једнога од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.

18 А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.

19 А војвода узевши га за руку, и отишавши на само, питате га: Шта је што имаш да ми кажеш?

20 А оно рече: Чивути договорише се да те замоле да сјутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтјели боље испитати за њега;

21 Али их ти немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да не ће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

22 А војвода онда отпусти момче, заповједивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.

23 И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двјеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двјеста стријелаца, по трећему сахату ноћи.

24 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.

25 И написа посланицу у којој овако говораше:

26 Од Клаудија Лисије честитоме судији Филиксу поздравље.

27 Човјека овога ухватише Чивути и шћаху да га убију: ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.

28 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.

29 Тада нађох да га криве за питања закона њихова, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

30 И дознавши ја уговор Чивутски о глави овога човјека одмах га послах к теби заповједивши и супарницима његовијем да пред тобом кажу што имају на њ. Здрав буди!

31 А војници онда, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

32 А сјутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у око.

33 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла предањ.

34 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије

35 Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповједи да га чувају у двору Иродовом.