39 Отишавши мало даље, пао је ничице, молећи се:+ „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша.+ Али не како ја хоћу,+ него како ти хоћеш.“+

15 Јер нисте примили дух ропства да се опет бојите,+ него сте примили дух+ посињења,+ који нас подстиче да вичемо: „Ава,*+ Оче!“