6 „Твоје* је наследство међу глатким поточним камењем.+ То је наследство које ти је припало.+ Њему си изливала жртву леваницу,+ њему си приносила дар. Зар ћу ја тиме бити задовољан?+

27 Они дрвету говоре: ’Ти си мој отац‘,+ и камену: ’Ти си ме родио.‘ А мени су окренули леђа, а не лице.+ Али кад их снађе невоља говориће: ’Устани, спаси нас!‘+