Постанак

37 Јаков је остао да живи у Ханану, у земљи у којој је његов отац живео као дошљак.+

2 Ово су догађаји из Јаковљевог живота.

Кад је Јосиф+ имао 17 година, чувао је стада+ са синовима Вале+ и Зелфе,+ које су биле жене његовог оца. Јосиф је јавио свом оцу да његова браћа чине лоше ствари. 3 Јосиф се родио кад је Израел већ био стар, па га је отац волео више него све остале синове+ и поклонио му је веома леп огртач*. 4 Кад су његова браћа видела да га отац воли више него све њих, толико су га замрзела да му нису могла рећи ниједну лепу реч*.

5 Касније је Јосиф испричао својој браћи шта је сањао,+ а они су га због тога још више замрзели. 6 Он им је рекао: „Молим вас, слушајте шта сам сањао. 7 Везивали смо снопове насред њиве и тада се мој сноп подигао и стао усправно, а ваши снопови су се окупили око њега и поклонили му се.“+ 8 Његова браћа су му рекла: „Да нећеш можда да будеш краљ и господар над нама?“+ Тако су га још више замрзели због његових снова и онога што је рекао.

9 После тога он је сањао још један сан, па га је испричао својој браћи: „Сањао сам још један сан. У њему су ми се клањали сунце, месец и 11 звезда.“+ 10 Кад је то испричао свом оцу и својој браћи, отац га је прекорио: „Шта значи тај твој сан? Да се нећемо можда ја, твоја мајка и твоја браћа клањати пред тобом до земље?“ 11 Његова браћа су постала љубоморна на њега,+ али његов отац је размишљао о тим речима.

12 Једном су његова браћа одвела стада свог оца на испашу близу Сихема.+ 13 После неког времена Израел је рекао Јосифу: „Твоја браћа чувају стада близу Сихема. Иди и обиђи их.“ На то му је он одговорио: „Добро.“ 14 Отац му је рекао: „Молим те, иди тамо и види да ли су твоја браћа добро. Види и како су стада, па ми јави.“ Тако га је он послао из долине Хеврон,+ и он је отишао према Сихему. 15 Док је ишао пољем, срео је човека који га је упитао: „Шта тражиш?“ 16 Он је одговорио: „Тражим своју браћу. Молим те, кажи ми где чувају стада.“ 17 Човек му је рекао: „Отишли су одавде. Чуо сам их како кажу: ’Хајдемо у Дотан.‘ “ Тако је Јосиф пошао за својом браћом и нашао их код Дотана.

18 Они су га угледали издалека. Пре него што је стигао до њих, почели су да се договарају да га убију. 19 И рекли су један другом: „Ево долази онај сањар!+ 20 Хајде да га убијемо и бацимо у једну од јама за воду. Рећи ћемо да га је прождрла крволочна звер. Да видимо шта ће онда бити од његових снова!“ 21 Кад је Рувим+ то чуо, покушао је да га спасе, па је рекао: „Немојмо га убити*.“+ 22 Затим је још рекао: „Немојте проливати крв.+ Баците га у ову јаму, овде у пустом крају, само немојте да га повредите*.“+ Он је хтео да га избави из њихових руку и врати оцу.

23 Кад је Јосиф дошао код своје браће, они су свукли с њега огртач, леп дуги огртач који је носио,+ 24 а њега су зграбили и бацили у јаму. У то време у јами није било воде.

25 Затим су сели да једу. Кад су подигли поглед, видели су караван Исмаилаца.+ Они су долазили из Галада и ишли у Египат. Камиле су им биле натоварене ладанумовом мирисном смолом, балзамом и кором дрвећа које садржи смолу.+ 26 Тада је Јуда рекао својој браћи: „Шта имамо од тога да убијемо свог брата и то прикријемо?+ 27 Хајде да га продамо+ Исмаилцима! Немојмо дизати руку на њега. Ипак је он наш брат, наша крв.“ Тако су послушали свог брата. 28 Кад су мадијански+ трговци наишли, браћа су извадила Јосифа из јаме и продала га Исмаилцима за 20 сребрника.+ Ти људи су одвели Јосифа у Египат.

29 Рувим се касније вратио до јаме и кад је видео да Јосифа нема у њој, раздерао је своју одећу. 30 Отишао је код своје браће и повикао: „Нема детета! Шта ћу сад?“

31 Тада су узели Јосифов огртач, заклали јарца и умочили огртач у крв. 32 После тога су огртач послали свом оцу и поручили му: „Нашли смо ово. Молимо те, види да ли је то огртач твог сина или није.“+ 33 Кад га је боље погледао, повикао је: „То је огртач мог сина! Јосифа је напала нека звер! Растргла га је на комаде!“ 34 Тада је Јаков раздерао своју одећу, везао кострет око бокова и данима оплакивао свог сина. 35 Сви његови синови и све његове ћерке покушавали су да га утеше, али он се није дао утешити, већ је говорио: „С тугом ћу сићи код свог сина у гроб*!“+ Тако је Јаков плакао за својим сином.

36 У Египту су Мадијанци продали Јосифа Петефрију, који је био фараонов дворанин+ и заповедник његове страже.+