Јеремија
Тада бих дању и ноћу плакао
за побијенима из свог народа!
2 Кад бих барем имао преноћиште у пустињи,
„Чине зло за злом,
а на мене се не обазиру“,+ каже Јехова.
4 „Нека се свако чува свог ближњег,
не верујте чак ни свом брату.
5 Свако вара свог ближњег,
нико не говори истину.
Свој језик су навикли на лаж.+
Чине зло до изнемоглости.
6 Ти живиш усред преваре.
Због својих превара они не желе да знају за мене“, каже Јехова.
7 Зато овако каже Јехова над војскама:
„Претопићу их и искушаћу их,+
јер шта друго да учиним са кћери мог народа?
8 Њихов језик је смртоносна стрела и говори лажи.
Човек својим устима мирољубиво говори са ближњим,
а у себи му спрема заседу.“
9 „Зар их нећу позвати на одговорност због тога?“, каже Јехова.
„Зар се нећу* осветити таквом народу?+
10 Заплакаћу и нарицаћу над горама,
запеваћу нарицаљку над пашњацима у пустој земљи,
јер ће бити спаљени и нико неће њима пролазити
нити ће се тамо чути стока.
Птице и звери ће побећи, отићи ће оданде.+
11 Јерусалим ћу претворити у гомилу камења,+ у јазбину шакала.+
Јудине градове претворићу у пустош у којој нико не живи.+
12 Ко је довољно мудар да то разуме?
Коме су Јеховина уста говорила, па да то објави?
Зашто ће земља пропасти?
Зашто ће бити спаљена као пустиња
и нико њоме неће пролазити?“
13 Јехова је одговорио: „Зато што су оставили мој закон* који сам им дао, нису живели по њему и нису ме слушали. 14 Уместо тога, они су тврдоглаво следили своје срце+ и служили су киповима Вала, како су их научили њихови очеви.+ 15 Зато овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Натераћу овај народ да једе пелен и пије затровану воду.+ 16 Расејаћу их међу народе које ни они ни њихови очеви нису познавали+ и послаћу на њих мач да их истребим.‘+
17 Овако каже Јехова над војскама:
’Будите разборити.
Позовите жене које наричу,+
пошаљите по жене које су веште у томе.
18 Нека пожуре и нека наричу над нама,
па да на наше очи навру сузе
и с наших капака потеку воде.+
19 Јер се са Сиона чује нарицање:+
„Опустошени смо!
Силно смо осрамоћени!
Морамо да напустимо своју земљу, непријатељи су нам уништили домове.“+
20 Жене, чујте Јеховину реч,
прихватите оно што вам он говори.
Научите своје ћерке да наричу,
учите једна другу ову нарицаљку.+
22 Реци: ’Овако каже Јехова:
„Мртва људска тела лежаће као ђубриво на њиви
и као жито које је жетелац тек пожњео,
а нема ко да га сакупи.“ ‘ “+
23 Овако каже Јехова:
„Нека се мудар човек не хвали својом мудрошћу.+
Нека се снажан човек не хвали својом снагом.
Нека се богат човек не хвали својим богатством.“+
24 „Ко се хвали, нека се хвали
тиме што је разборит и што мене познаје,+
што зна да сам ја Јехова, онај који показује верну љубав, правду и праведност на земљи,+
јер је то оно што ме радује“,+ каже Јехова.
25 „Ево, долазе дани“, каже Јехова, „када ћу позвати на одговорност све који су обрезани, али су ипак необрезани:+ 26 Египћане,+ Јудејце,+ Едомце,+ Амонце,+ Моавце+ и све који брију косу на слепоочницама и живе у пустињи.+ Сви ти народи су необрезани и цео израелски народ је необрезаног срца.“+