Немија
1 Речи Немије*,+ Ахалијиног сина. Месеца кислева*, двадесете године*, био сам у тврђави* Сусан*.+ 2 Тада је дошао Ананије,+ један од моје браће, и с њим још неки људи из Јуде. Питао сам их за остале Јудејце који су се вратили из заробљеништва+ и за Јерусалим. 3 Они су ми одговорили: „Народ који се вратио из заробљеништва и сад живи тамо у покрајини налази се у врло тешком стању и срамоти.+ Јерусалимске зидине су срушене,+ а врата су му спаљена.“+
4 Кад сам чуо те речи, сео сам и заплакао. Данима сам туговао, постио+ и молио се Богу небеском. 5 И рекао сам: „О, Јехова, Боже небески, Боже велики, ти који уливаш страхопоштовање, који се држиш свог савеза и показујеш верну љубав онима који те воле и који се држе твојих заповести!+ 6 Молим те, нека твоје ухо пажљиво слуша и нека твоје очи буду отворене да чујеш молитву свог слуге, коју ти данас упућујем цели дан и целу ноћ+ за Израелце, твоје слуге, признајући грехе које је израелски народ починио против тебе. Згрешили смо и ја и дом мог оца.+ 7 Чинили смо зло пред тобом+ јер се нисмо држали заповести, прописа и закона које си дао свом слуги Мојсију.+
8 „Молим те, сети се онога што си рекао* свом слуги Мојсију: ’Ако будете поступали неверно, ја ћу вас расејати међу народе.+ 9 Али ако ми се вратите и почнете да се држите мојих заповести и поступате по њима, чак и ако неки од вас буду прогнани на крај света*, ја ћу их и оданде сакупити+ и одвести на место које сам изабрао да се у њему слави* моје име.‘+ 10 Они су твоје слуге и твој народ, који си избавио* својом великом силом и својом моћном руком.+ 11 Јехова, молим те, нека твоје ухо саслуша молитву твог слуге и молитву твојих слугу које од свег срца поштују твоје име. Молим те, помози данас свом слуги да успе и да нађе милост пред краљем.“+
Ја сам тада био краљев пехарник.+