Јеремија

26 На почетку владавине Јудиног краља Јоакима,+ Јосијиног сина, дошла ми је Јеховина реч: 2 „Овако каже Јехова: ’Стани у двориште Јеховиног дома и онима* који долазе из свих Јудиних градова да се поклоне у Јеховином дому објави све што ћу ти заповедити. Немој изоставити ниједну реч. 3 Можда ће послушати и престати да чине зло, па ћу се предомислити и нећу им нанети невољу коју сам хтео да им нанесем* због њихових злих дела.+ 4 Реци им: „Овако каже Јехова: ’Ако ме не послушате и не почнете да живите по закону* који сам вам дао 5 и не послушате речи мојих слугу, пророка, које вам увек изнова шаљем* иако их нисте слушали,+ 6 учинићу да овај дом буде као онај у Силому+ и да сви народи на земљи спомињу овај град у клетвама.‘ “ ‘ “+

7 Свештеници, пророци и цео народ чули су Јеремију како говори те речи у Јеховином дому.+ 8 Кад је Јеремија рекао све што му је Јехова заповедио да каже целом народу, свештеници, пророци и цео народ ухватили су га и рекли му: „Умрећеш! 9 Зашто си у Јеховино име пророковао: ’Овај дом биће као онај у Силому и овај град биће опустошен и остаће без становника‘?“ И сав народ се окупио око Јеремије у Јеховином дому.

10 Кад су Јудини кнезови чули те речи, отишли су из краљевог двора у Јеховин дом и сели пред нова врата Јеховиног дома.+ 11 Свештеници и пророци су рекли кнезовима и целом народу: „Овај човек заслужује смрт+ јер је пророковао против овог града, као што сте својим ушима чули.“+

12 Тада је Јеремија рекао свим кнезовима и целом народу: „Јехова ме је послао да пророкујем против овог дома и против овог града све речи које сте чули.+ 13 Зато промените свој начин живота и своја дела и послушајте Јехову, свог Бога, па ће се Јехова предомислити и неће вам нанети невољу* коју вам је најавио.+ 14 А ја сам у вашим рукама. Учините са мном шта год мислите да је добро и исправно. 15 Али знајте да ћете, ако ме убијете, ви и овај град и његови становници бити криви за крв недужног човека, јер ме је заиста Јехова послао да вам кажем све те речи.“

16 Тада су кнезови и цео народ рекли свештеницима и пророцима: „Овај човек не заслужује смрт, јер нам је говорио у име Јехове, нашег Бога.“

17 На то су устали неки од старешина у земљи и обратили се свима који су се тамо окупили*: 18 „Михеј+ из Моресета пророковао је у данима Јудиног краља Језекије+ и рекао је Јудином народу: ’Овако каже Јехова над војскама:

19 „Да ли су га Јудин краљ Језекија и цео Јудин народ због тога убили? Зар се краљ није бојао Јехове и молио Јехову за милост*, тако да се Јехова предомислио и није им нанео невољу* коју је најавио?+ Дакле, ако бисмо то учинили*, навукли бисмо на себе велику невољу.

20 „Био је још један човек који је пророковао у Јеховино име, Урија, Семајин син, из Киријат-Јарима.+ Он је пророковао против овог града и против ове земље исто што и Јеремија. 21 Кад су краљ Јоаким+ и сви његови храбри ратници и сви његови кнезови чули његове речи, краљ је одлучио да га убије.+ Кад је Урија то чуо, уплашио се и побегао у Египат. 22 Тада је краљ Јоаким послао у Египат Елнатана,+ Ахворовог сина, и друге људе с њим. 23 Они су довели Урију из Египта и одвели га пред краља Јоакима, који га је погубио мачем+ и бацио његово тело на гробље обичног народа.“

24 Али Јеремију је заштитио Ахикам,+ Сафанов син,+ тако да није био предат у руке народу да га погубе.+