Исаија
40 „Тешите, тешите мој народ“, говори ваш Бог.+
2 „Утешно говорите* Јерусалиму
и објавите му да је дошао крај његовом робовању,
да је платио за свој преступ.+
Из Јеховине руке је примио потпуну* казну за све своје грехе.“+
3 Нечији глас се разлеже пустињом:
Направите нашем Богу раван пут+ кроз пустињу.+
4 Нека се подигне свака долина,
нека се спусти свака гора и свако брдо!
Брежуљкаст крај нека постане раван,
нераван крај нека се претвори у равницу!+
6 Слушај! Неко говори: „Вичи!“
А други каже: „Шта да вичем?“
Заиста, људи су попут обичне траве.
Повичи из свег гласа,
ти која носиш добру вест Јерусалиму.
Повичи, не бој се.
Објави Јудиним градовима: „Ево вашег Бога.“+
Ево, код њега је награда,
пред њим је плата коју он даје.+
11 Као пастир он ће бринути о свом стаду.+
Руком ће сакупити јагањце,
носиће их у недрима.
Нежно ће водити оне које имају младе.+
14 Коме се обратио да стекне разборитост?
Ко га учи путу праведности
или му пружа знање
или га упућује на пут разборитости?+
Он подиже острва као ситну прашину.
16 На целом Ливану нема довољно дрва да би се одржала ватра,
његове дивље животиње нису довољне за жртву паљеницу.
18 С ким ћете упоредити Бога?+
Постоји ли нешто што личи на њега?+
Тражи вештог тесара
да му начини резбарени кип који се неће срушити.+
21 Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није речено од почетка?
Зар нисте разумели оно што се знало још кад су били положени темељи земље?+
Он небо разастире као вео,
разапиње га као шатор за становање.+
24 Тек што буду посађени,
тек што буду посејани,
тек што им стабљика пусти корен у земљу,
на њих дуне ветар и осуше се,
и ветар их разнесе као сламу.+
25 „С ким ћете ме упоредити, ко ми је раван?“, каже Свети Бог.
26 „Подигните поглед према небу и гледајте!
Ко је све то створио?+
Онај који води војску звезда и пребројава је.
Сваку по имену зове.+
27 Зашто кажеш, Јакове, зашто говориш, Израеле:
’Јехова не види како живим,
Бог не мари за неправду коју доживљавам‘?+
28 Зар не знаш? Зар ниси чуо?
Јехова, Створитељ свега што је на земљи, вечни је Бог.+
Он се не умара и не посустаје.+
30 Дечаци ће се уморити и посустати,
младићи ће посрнути и пасти,
31 али они који се уздају у Јехову добиће нову снагу.
Подићи ће се на крилима као орлови.+
Трчаће и неће посустати,
ходаће и неће се умарати.“+