Исаија
Седи на земљу, где нема престола,+
кћери халдејска,
јер људи више никад неће говорити да си нежна и размажена.
2 Узми ручни млин и мељи брашно.
Склони свој вео.
Скини хаљину и откриј ноге.
Пређи преко река.
3 Откриће се твоја голотиња.
Видеће се твоја срамота.
Осветићу се+ и никоме нећу дати да ми стане на пут*.
6 Разгневио сам се на свој народ.+
Али ти им се ниси смиловала.+
Чак си и на старце ставила тежак јарам.+
7 Говорила си: „Увек ћу бити господарица*, заувек.“+
Ниси марила за то што радиш,
ниси размишљала о томе како ће се све то завршити.
8 А сада слушај ово, ти која се препушташ задовољствима,+
која живиш без страха и у свом срцу говориш:
„Ја, и нико други.+
Нећу постати удовица.
Никад нећу осетити како је то изгубити децу.“+
9 Али изненада, у једном дану, снаћи ће те и једно и друго:+
изгубићеш децу и постаћеш удовица.
10 Уздала си се у своју злобу.
Говорила си: „Нико ме не види.“
Завели су те твоја мудрост и твоје знање.
У свом срцу говориш: „Ја, и нико други.“
11 Снаћи ће те невоља,
а ти нећеш моћи да је спречиш чарањем.
Задесиће те несрећа, а ти нећеш моћи да је избегнеш.
На тебе ће изненада доћи пропаст какву још никад ниси видела.+
Можда ће ти користити.
Можда ћеш тиме другима улити страх.
13 Уморила си се од мноштва својих саветника.
Нека сада дођу и нека те спасу
они који одају част небу*, који гледају у звезде,+
који у време младог месеца
објављују шта ће те снаћи.
14 Ево, постали су као слама.
Ватра ће их спалити.
Ни себе не могу спасти од силине пламена.
Није то жар да се човек огреје,
није то ватра да се крај ње седи.
15 Тако ће завршити они који ти чарају,
они с којима сарађујеш од своје младости.
Одлутаће свако на своју страну.
Нико те неће спасти.+