Захарија

7 Четврте године владавине краља Дарија, четвртог дана деветог месеца, то јест месеца кислева*, Јеховина реч је дошла Захарији.+ 2 Становници Ветиља су послали Сарасара и Регемелеха и његове људе да моле Јехову да им укаже милост* 3 и да питају свештенике у дому* Јехове над војскама и пророке: „Да ли треба да плачемо и да постимо петог месеца,+ као што чинимо толике године?“

4 Опет ми је дошла реч Јехове над војскама: 5 „Кажи целом народу и свештеницима: ’Кад сте постили и нарицали петог и седмог месеца,+ и тако 70 година,+ да ли сте постили ради мене? 6 И кад сте јели и пили, зар нисте ради себе јели и пили? 7 Зар не би требало да послушате речи које је Јехова објавио преко ранијих пророка,+ док су Јерусалим и околни градови још били настањени и у миру, и док су Негев и Шефела били настањени?‘ “

8 Јеховина реч је опет дошла Захарији: 9 „Овако каже Јехова над војскама: ’Судите по истинској правди+ и показујте једни другима верну љубав+ и милосрђе! 10 Не обмањујте ни удовицу ни сироче*,+ ни дошљака+ ни сиромаха,+ и у свом срцу не смишљајте зло једни другима!‘+ 11 Али они нису хтели да слушају,+ него су тврдоглаво окренули леђа+ и затворили уши да не чују.+ 12 Своје срце учинили су тврдим попут дијаманта*+ и нису слушали закон* и речи које им је Јехова над војскама својим духом слао преко ранијих пророка.+ Зато се Јехова над војскама много разгневио.“+

13 „’Као што они нису слушали кад сам ја звао,+ тако ни ја нисам слушао кад су они звали‘,+ каже Јехова над војскама. 14 ’И олујним ветром сам их расејао међу све народе које нису познавали.+ Земља је иза њих остала пуста, нико кроз њу није пролазио нити се враћао,+ јер су прелепу земљу претворили у страшан призор.‘ “