Јов

2 Опет је стигао дан када су синови правог Бога*+ дошли пред Јехову.+ Међу онима који су се окупили пред Јеховом био је и Сатана.+

2 Јехова је тада упитао Сатану: „Одакле долазиш?“ А Сатана је одговорио Јехови: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“+ 3 Јехова је рекао Сатани: „Јеси ли запазио мог слугу Јова? Нема на земљи таквог као што је он. Он је праведан човек, беспрекоран у свему*,+ боји се Бога и клони се зла. И даље ми остаје веран*,+ иако ти хоћеш да ме наведеш да се окренем против њега+ и да га упропастим без разлога.“ 4 Али Сатана је одговорио Јехови: „Кожу за кожу! Све што човек има даће за свој живот*. 5 Зато сада пружи руку и дотакни се његових костију и његовог меса, и видећеш да ће те у лице проклети.“+

6 Тада је Јехова рекао Сатани: „У твојим је рукама!* Само му немој одузети живот*!“ 7 Тако је Сатана отишао од Јехове* и учинио да Јову избију болни чиреви+ од главе до пете. 8 А Јов је узео парче разбијене земљане посуде да се струже њиме и седео је у пепелу.+

9 Тада му је његова жена рекла: „Зар још увек остајеш веран Богу?* Прокуни Бога, па умри!“ 10 Али он јој је рекао: „Говориш као безумна жена. Зар да од правог Бога примамо само добро, а зло да не примамо?“+ Упркос свему што је доживео, Јов није згрешио својим речима.+

11 Три Јовова пријатеља* – Елифас+ Теманац, Вилдад+ Сушанин+ и Софар+ Намаћанин – чула су за све невоље које су га снашле. Тако је сваки од њих кренуо из свог места, јер су се договорили да се састану како би отишли код Јова, туговали с њим и утешили га. 12 Кад су га угледали издалека, нису га препознали. Онда су заплакали на сав глас, раздерали своју одећу и посули се прашином по глави бацајући је увис.+ 13 И седели су поред њега на земљи седам дана и седам ноћи. Ниједан му није рекао ни реч, јер су видели да је његов бол веома велик.+