Дела апостолска
28 Кад смо безбедно стигли на обалу, сазнали смо да смо на острву које се зове Малта.+ 2 Становници острва* су нам показали посебну љубазност*. Све су нас срдачно примили и наложили су ватру, јер је падала киша и било је хладно. 3 А Павле је сакупио нарамак грања и ставио га на ватру. Одједном је због топлоте из грања изашла змија отровница, ујела га за руку и остала тако да виси. 4 Кад су острвљани видели како му змија виси на руци, почели су међу собом да говоре: „Овај човек мора да је убица! Избавио се из мора, али Правда* му не допушта да живи.“ 5 Али он је отресао змију у ватру и ништа му се није десило. 6 А они су очекивали да ће он отећи или да ће одједном пасти мртав. Кад су после дугог чекања видели да му се ништа лоше није догодило, променили су мишљење и почели да говоре да је он један од богова.
7 Недалеко одатле налазило се имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас је гостољубиво примио и три дана се пријатељски бринуо о нама. 8 А Публијев отац је лежао у кревету, јер је имао грозницу и дизентерију. Павле је ушао код њега, помолио се, положио руке на њега и излечио га.+ 9 Кад су сазнали шта се десило, код Павла су дошли и други острвљани који су били болесни и он их је излечио.+ 10 Исказали су нам част многим даровима, а кад је требало да наставимо пут, снабдели су нас свим што нам је било потребно.
11 После три месеца испловили смо бродом који је презимио на том острву. Био је из Александрије и на прамцу је имао знак Диоскура*. 12 Допловили смо у Сиракузу и остали тамо три дана. 13 Оданде смо отпловили и стигли у Регијум. Сутрадан се подигао јужни ветар, па смо следећег дана стигли у Путеоле. 14 Тамо смо нашли браћу која су нас молила да седам дана останемо с њима. Након тога смо кренули према Риму. 15 Тамошња браћа су чула да долазимо, па су нам пошла у сусрет до Апијевог трга и Три крчме. Кад их је угледао, Павле је захвалио Богу и охрабрио се.+ 16 Након што смо стигли у Рим, Павлу је било дозвољено да станује засебно, с војником који га је чувао.
17 После три дана, позвао је истакнуте Јудејце. Након што су се окупили, он им је рекао: „Браћо, ја нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших предака,+ а ипак су ме у Јерусалиму ухапсили и предали Римљанима.+ 18 Након саслушања,+ хтели су да ме пусте, јер нисам урадио ништа због чега бих био осуђен на смрт.+ 19 Пошто су се Јудејци томе противили, био сам принуђен да тражим да ми се суди пред царем.+ Али то нисам учинио да бих изнео неку оптужбу против свог народа. 20 Зато сам вас и позвао да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.“+ 21 А они су му рекли: „Ми о теби нисмо примили никаква писма из Јудеје, нити нам је ико од браће која су стигла јавио или рекао нешто лоше о теби. 22 Али волели бисмо да чујемо шта ти мислиш, јер знамо да се против ове секте+ свуда говори.“+
23 Тако су одредили дан кад ће се састати с њим, па их је још више дошло у кућу у којој је боравио. Он им је од јутра до вечери говорио и темељно сведочио о Божјем Краљевству. Позивајући се на Мојсијев закон+ и Пророке,+ подстицао их је да верују у Исуса.+ 24 Неки су поверовали у оно што им је рекао, а други нису. 25 Пошто су међу собом били несложни, почели су да се разилазе. Тада им је Павле рекао:
„Свети дух није без разлога говорио преко пророка Исаије вашим прецима: 26 ’Иди и реци том народу: „Слушаћете, али нећете разумети, и гледаћете, али нећете видети.+ 27 Јер срце овог народа постало је неосетљиво – они чују, али се не одазивају, и затварају очи, да ништа не виде, да ништа не чују, да срцем не разумеју и да ми се не врате па да их излечим.“ ‘+ 28 Зато знајте да се вест о ономе преко кога Бог даје спасење објављује људима из других народа+ и они ће је послушати.“+ 29 * ——
30 Тако је остао пуне две године у кући коју је изнајмио+ и радо је примао све који су долазили код њега. 31 Проповедао им је о Божјем Краљевству и поучавао их о Господу Исусу Христу одважно*+ и без икаквих сметњи.