Прва Самуилова
2 Затим је Ана рекла у молитви:
Храбро одговарам својим непријатељима,
јер се радујем спасењу које ти дајеш.
3 Не говорите више охоло,
нека из ваших уста не излазе дрске речи,
јер Јехова је Бог који све зна,+
он исправно просуђује сва дела.
Јехови припадају стубови земље,+
на њих је поставио тло.
9 Он чува кораке својих верних слугу,+
а зли ће бити ућуткани у тами гроба,+
јер човек не долази до победе својом снагом.+
11 Елкана је затим отишао својој кући у Раму, а дечак је остао да служи Јехови+ под надзором свештеника Илија.
12 Илијеви синови били су зли људи.+ Нису марили за Јехову. 13 Нису поступали по прописима за свештенике, него су чинили овако:+ кад би неко приносио жртву, долазио би свештеников слуга с трокраком виљушком у руци и, док се месо још кувало, 14 забадао би њом у котао или у лонац, у казан или у неки други суд. Шта год би се наболо на виљушку свештеник је узимао за себе. Тако су у Силому чинили свим Израелцима који су ту долазили. 15 Исто тако, пре него што би се сало спалило,+ свештеников слуга би дошао и рекао човеку који је приносио жртву: „Дај месо свештенику, да га испече. Он неће узети од тебе кувано месо, већ само сирово.“ 16 Ако би му човек одговорио: „Нека се најпре спали сало,+ па онда узми шта год желиш“, слуга би рекао: „Не, него дај одмах! Ако не даш, узећу силом!“ 17 Грех тих слугу био је веома велик пред Јеховом,+ јер су се они* с презиром односили према жртвама које су приношене Јехови.
18 Самуило је служио+ пред Јеховом и на себи је имао ланени ефод*,+ иако је још био дечак. 19 Мајка би му сваке године шила малу тунику, па би му је донела кад би с мужем долазила да принесе годишњу жртву.+ 20 Илије је благословио Елкану и његову жену речима: „Нека ти Јехова подари дете од ове жене уместо овог које је дала Јехови.“+ Затим су се вратили кући. 21 Тада се Јехова смиловао на Ану и дао јој да има још деце+ па је родила три сина и две ћерке. А дечак Самуило је растао пред Јеховом.+
22 Илије је био врло стар, али чуо је све што су његови синови чинили+ целом Израелу и како су спавали са женама које су служиле на улазу у шатор састанка.+ 23 Зато им је говорио: „Зашто то радите? Чујем да сви у народу лоше говоре о вама. 24 Немојте тако, синови моји! Није добро оно што чујем да се у Јеховином народу прича о вама. 25 Ако човек згреши другом човеку, неко се може заузети за њега пред Јеховом*. Али ако човек згреши Јехови,+ ко ће се молити за њега?“ Међутим, они нису послушали свог оца, јер је Јехова одлучио да их погуби.+ 26 А дечак Самуило је растао и стицао све већу наклоност Јехове и људи.+
27 Један човек ког је послао Бог дошао је код Илија и рекао му: „Овако каже Јехова: ’Зар нисам твом праоцу и његовом дому дао да ме упознају док су још били у Египту и робовали фараону*?+ 28 Њега сам изабрао од свих израелских племена+ да ми служи као свештеник, да на мом олтару+ приноси жртве, да пали ка̂д* и да носи ефод преда мном. Дао сам дому твог праоца све жртве израелског народа* које се спаљују ватром.+ 29 Зашто онда презирете моје жртве и моје приносе које сам одредио за своје пребивалиште?+ Зашто својим синовима исказујеш већу част него мени, па се гојите од најбољих делова свих жртава које приноси мој народ Израел?+
30 „’Зато овако говори Јехова, Израелов Бог: „Тачно је да сам рекао да ће твој дом и дом твог праоца увек вршити свештеничку службу преда мном.“+ Али Јехова сада каже: „Неће бити тако! Јер ја ћу исказати част онима који мени исказују част,+ а они који ме презиру, биће презрени.“ 31 Ево, долазе дани када ћу одузети снагу* теби и дому твог праоца, па нико у твом дому неће дочекати старост.+ 32 Израел ће уживати у свему добром, а ти ћеш гледати свог супарника у мом пребивалишту+ и никад више неће бити старца у твом дому. 33 Једног од твојих потомака оставићу да служи код мог олтара и због њега ћеш обневидети од плакања и бићеш у великој жалости*. А већи део твог дома погинуће од мача.+ 34 Оно што ће се догодити двојици твојих синова, Офнију и Финесу, биће ти знак: обојица ће погинути истог дана.+ 35 А ја ћу себи поставити верног свештеника+ који ће све чинити по мојој вољи*. Утемељићу његову свештеничку лозу* за сва времена и он ће заувек служити као свештеник мом помазанику. 36 Ко год остане од твог дома доћи ће и поклониће му се за плату и за хлеб, и рећи ће: „Молим те, прими ме у неку свештеничку службу да бих имао парче хлеба.“ ‘ “+