Исаија
29 „Тешко Арилу* – Арилу, граду где је Давид имао логор!+
Нека се ниже година за годином,
нека се изређају празници.+
3 Улогорићу се свуда око тебе,
окружићу те оградом од зашиљених стубова,
поставићу око тебе справе за опсаду.+
Твој глас ће се дизати из земље+
као глас оних који призивају духове,
из прашине ћеш шапутати своје речи.
5 Мноштво твојих непријатеља* биће као ситан прах,+
а мноштво насилника као плева коју ветар разноси.+
То ће се десити одједном, изненада.+
6 Јехова над војскама ће те избавити
громом и земљотресом и великом буком,
олујним ветром и вихором, и пламеном ватре која прождире.“+
7 Тада ће мноштво народа који ратују против Арила+
– сви који ратују против њега,
као и опсадне куле које се подижу око њега
и они који му наносе невољу –
бити као сан, као ноћна визија.
8 Да, биће то као кад гладан човек сања да једе,
а кад се пробуди, и даље је гладан,
и као кад жедан човек сања да пије,
а кад се пробуди, уморан је и жедан.
Тако ће бити мноштву народа
који ратују против горе Сион.+
Пијани су, али не од вина.
Посрћу, али не од пића.
10 Јер је Јехова на вас пустио дубок сан+
и затворио вам је очи – пророке,+
и покрио вам је главе – видеоце.+
11 Свака визија је за вас попут речи у запечаћеној књизи.+ Када је дају некоме ко зна да чита и кажу му: „Молим те, прочитај то наглас“, он ће одговорити: „Не могу, јер је књига запечаћена.“ 12 А када је дају некоме ко не зна да чита и кажу му: „Молим те, прочитај то“, он ће одговорити: „Не знам да читам.“
13 Овако каже Јехова: „Овај народ ми одаје част својим речима+
и слави ме својим уснама,
али срце му је далеко од мене.
Боје ме се само због људских заповести којима су поучени.+
14 Зато ћу опет чинити чуда са овим народом,
чудо за чудом,+
и пропашће мудрост његових мудраца
и биће сакривена разборитост његових разборитих људи.“+
15 Тешко онима који се свим силама труде да сакрију своје намере* од Јехове+
и који своја дела чине у мраку
и говоре: „Ко нас види?
Ко зна шта радимо?“+
Зар се на грнчара гледа као и на глину?+
Зар ће оно што је начињено рећи о ономе ко га је начинио:
„Није ме он начинио“?+
Зар ће оно што је обликовано рећи о ономе ко га је обликовао:
„Не разуме он ништа“?+
20 Јер више неће бити насилника,
хвалисавац ће доћи свом крају,
уништиће се сви који су увек спремни да чине зло,+
21 који лажно оптужују друге,
који постављају замку ономе ко се брани* на градским вратима+
и који лажним доказима ускраћују правду праведницима.+
22 Зато Јехова, који је откупио Аврахама,+ овако каже Јаковљевим потомцима: