Матеј
21 Кад су се приближили Јерусалиму и стигли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика+ 2 и рекао им: „Идите у село које видите пред собом. Чим будете ушли у село, наћи ћете привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите к мени. 3 Ако вам неко нешто каже, реците: ’Господу су потребни‘, и одмах ће их пустити.“
4 Тако се испунило оно што је било речено преко пророка: 5 „Реците кћери сионској: ’Ево, долази ти твој краљ,+ благ је+ и седи на магарцу, на магарету, младунчету магарице.‘ “+
6 Тако су ученици отишли и учинили онако како им је Исус заповедио.+ 7 Довели су магарицу и њено магаре, ставили на њих своје огртаче и он је сео на магаре.+ 8 Многи из народа простирали су своје огртаче по путу,+ а други су секли гране с дрвећа и стављали их на пут пред њим. 9 Народ који је ишао пред њим и за њим узвикивао је: „Спаси, молимо те, Сина Давидовог!+ Благословљен је онај који долази у Јеховино* име!+ Спаси га, молимо тебе који си на висинама!“+
10 Кад је ушао у Јерусалим, цео град се ускомешао и људи су говорили: „Ко је ово?“ 11 Народ је одговарао: „То је пророк Исус,+ из Назарета у Галилеји!“
12 Исус је ушао у храм и истерао све који су продавали и куповали у храму и испревртао столове мењачима новца и клупе онима који су продавали голубове.+ 13 Рекао им је: „Писано је: ’Мој дом зваће се дом молитве‘,+ а ви од њега правите разбојничку пећину.“+ 14 Док је био у храму, прилазили су му слепи и хроми и он их је све излечио.
15 Кад су свештенички поглавари и познаваоци Закона видели чуда која је учинио и дечаке који су узвикивали у храму: „Спаси, молимо те, Сина Давидовог!“,+ разљутили су се+ 16 и рекли су му: „Чујеш ли шта ови говоре?“ Исус им је одговорио: „Чујем. Зар никада нисте читали: ’Речима из уста деце и одојчади донео си себи хвалу‘?“+ 17 Затим је отишао из града, дошао у Витанију и тамо провео ноћ.+
18 Док се рано ујутру враћао у град, огладнео је.+ 19 Угледао је смокву поред пута и пришао јој, али није нашао на њој ништа сем лишћа,+ па јој је рекао: „Нека више никада не буде плода на теби.“+ И смоква се одмах осушила. 20 Кад су ученици то видели, зачудили су се и рекли: „Како то да се смоква одмах осушила?“+ 21 Исус им је одговорио: „Верујте ми, ако будете имали веру и ако не будете сумњали, нећете чинити само ово што сам ја учинио смокви него и ако кажете овој гори: ’Дигни се и баци се у море‘, биће тако.+ 22 И све што с вером затражите у молитви, добићете.“+
23 Затим је ушао у храм. Док је поучавао, пришли су му свештенички поглавари и старешине народа и упитали га: „Одакле ти власт да то чиниш? Ко ти је дао ту власт?“+ 24 А Исус им је одговорио: „И ја ћу вас нешто питати. Ако ми одговорите на то, онда ћу и ја вама рећи одакле ми власт да ово чиним. 25 Одакле је Јован добио власт да крштава? С неба или од људи?“ А они су почели да говоре међу собом: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?‘+ 26 А ако кажемо: ’Од људи‘, замерићемо се народу*, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 27 Зато су одговорили Исусу: „Не знамо.“ Он им је на то рекао: „Ни ја вама нећу рећи одакле ми власт да ово чиним.
28 „Шта мислите о овоме? Један човек је имао два сина. Пришао је првом и рекао: ’Сине, иди данас да радиш у винограду.‘ 29 Он му је одговорио: ’Нећу‘, али после му је било жао па је отишао. 30 Затим је пришао другом и рекао му то исто. А он му је одговорио: ’Хоћу, господару‘, али није отишао. 31 Који је од те двојице урадио оно што је по очевој вољи?“ Одговорили су: „Први.“ Тада им је Исус рекао: „Верујте ми, пре ће порезници и блуднице* ући у Божје Краљевство него ви*. 32 Јер Јован је дошао и показао вам пут праведности, а ви му нисте веровали. Али порезници и блуднице су му веровали.+ Ви сте то видели, али ни после тога се нисте покајали и нисте му поверовали.
33 „Чујте још једно поређење: Један човек, домаћин, засадио је виноград+ и поставио ограду око њега, ископао у њему место за винску пресу и подигао стражарску кулу.+ Дао га је у закуп виноградарима и отпутовао у другу земљу.+ 34 Кад је дошло време бербе, послао је своје робове виноградарима да узму његов део бербе. 35 Али виноградари су ухватили робове и једног истукли, другог убили, а трећег каменовали.+ 36 Затим је послао друге робове, више њих него први пут, али и њима су учинили исто.+ 37 На крају им је послао свог сина, рекавши: ’Поштоваће мог сина.‘ 38 Али кад су видели сина, виноградари су рекли једни другима: ’Ово је наследник.+ Хајде да га убијемо и да узмемо његово наследство!‘ 39 Тада су га ухватили, избацили из винограда и убили.+ 40 Дакле, кад дође власник винограда, шта ће урадити тим виноградарима?“ 41 Одговорили су му: „Злочинце ће погубити без милости, а виноград ће дати у закуп другим виноградарима који ће му давати плодове кад им буде време.“
42 Исус им је рекао: „Зар никад нисте читали у Писму: ’Камен који су градитељи одбацили постао је главни угаони камен*.+ То је Јеховино* дело и чудесно је у нашим очима‘?+ 43 Зато вам кажем: Божје Краљевство ће вам се одузети и даће се народу који доноси добре плодове*. 44 И ко падне на тај камен, смрскаће се,+ а на кога он падне, здробиће га.“+
45 Кад су свештенички поглавари и фарисеји чули његова поређења, схватили су да говори о њима.+ 46 И тражили су прилику да га ухвате, али су се бојали народа јер га је народ сматрао пророком.+