Јов

 2 „Заклињем се живим Богом, који ми је ускратио правду,+

заклињем се Свемоћним, који ми је загорчао живот,+

 3 све док има даха у мени

и Божјег духа у мојим ноздрвама,+

 4 моје усне неће говорити неправду

и мој језик неће изрицати превару!

 6 Држаћу се своје праведности и нећу је оставити.+

Срце ме неће осуђивати све док сам жив*.

 7 Нека мој непријатељ прође као и зли,

нека они који ме нападају прођу као и неправедни.

 8 Јер чему се безбожник* може надати ако га Бог уништи,+

ако му одузме живот?

 9 Хоће ли Бог чути његов вапај

кад невоља дође на њега?+

11 Поучићу вас о Божјој моћи*,

нећу вам крити ништа о Свемоћном.

12 Ако сте сви ви имали визије,

зашто су онда ваше речи толико испразне?

13 Тако зао човек пролази код Бога,+

такво наследство насилници добијају од Свемоћног.

14 Ако буде имао много синова, они ће од мача изгинути,+

његови потомци неће имати довољно хране.

15 Оне који га надживе пошаст ће отерати у гроб,

а њихове удовице их неће оплакивати.

16 Ако нагомила сребра као прашине,

ако накупи хаљина као блата,

17 то што сакупи,

обући ће праведник+

и недужни ће поделити његово сребро.

18 Кућа коју гради крхка је попут чауре мољца,

попут заклона+ који је чувар себи подигао.

19 Богат ће отићи на спавање, али жетва ће му пропасти.

Кад отвори очи, ничега више неће бити.

20 Страх ће га преплавити као бујица.

Олуја ће га зграбити кад падне ноћ.+

21 Источни ветар ће га однети и он ће нестати,

одуваће га с његовог места.+

22 Обрушиће се на њега без милости+

док он очајнички покушава да побегне од његове силине.+

23 Ветар* ће му подругљиво пљескати рукама

и звиждаће+ му са свог места.