Псалми

 2 А моје ноге замало нису скренуле с правог пута,

умало се нисам оклизнуо,+

 3 јер сам почео да завидим надменим*, злим људима

гледајући њихово благостање.+

 4 Умиру спокојно,

здрави су и пуни снаге*.+

 5 Не знају шта су муке обичног човека,+

не муче се као сви остали.+

 6 Зато им је охолост попут огрлице,+

а насиље попут одеће.

 7 Очи су им се изгубиле у салу*,

имају више него што су могли и да сањају.

 9 Хвале се као да су небо досегли,

говоре бахато по читавој земљи.

10 Зато Божји* народ иде за њима

и пије воду коју им они дају у изобиљу.

13 Заиста, узалуд сам се трудио да ми срце остане чисто

и у недужности прао своје руке.+

14 Невоље ме погађају по цео дан,+

сваког јутра Бог ме укорава.+

15 Али да сам наглас рекао све то,

издао бих твој народ.

16 Кад сам покушао да све то разумем,

било је претешко за мене,

17 док нисам отишао у Божје величанствено светилиште

и схватио каква их будућност чека.

20 Као што човек заборави сан кад се пробуди,

тако ћеш их ти, Јехова, одбацити* кад устанеш.

21 Али у срцу ми је била горчина,+

дубоко у себи* осећао сам оштар бол.

22 Био сам неразуман и ништа нисам схватао,

у твојим очима сам био попут животиње без разума.

23 Али одсад ћу увек бити уз тебе,

ти ме држиш за десницу.+

24 Водиш ме својим саветима,+

а на крају ћеш ме узвисити.+

26 Моје тело и срце могу клонути,

али Бог је стена мом срцу и он је све што имам* у сву вечност.+

Свевишњи Господ Јехова моје је уточиште.

Објављиваћу сва твоја дела.+