Јов
32 Тако су она три човека престала да одговарају Јову, јер је он био уверен да је праведан*.+ 2 Али Елијуј, син Варахила из Вуза,+ из Арамове породице, веома се разљутио. Разгневио се на Јова зато што је тврдио да је он у праву, а не Бог.+ 3 Разгневио се и на три Јовова пријатеља јер му ни на шта нису одговорили како треба, него су Бога прогласили злим.+ 4 Пошто су сви они били старији од њега, Елијуј је сачекао да заврше па да онда нешто каже Јову.+ 5 Кад је Елијуј видео да та три човека немају ништа више да кажу, још више се разљутио. 6 На крају је Елијуј, син Варахила из Вуза, проговорио и рекао:
„Ја сам млад,
а ви сте старији људи.+
Зато сам се с поштовањем суздржавао+
и нисам се усудио да вам кажем оно што знам.
7 Помислио сам у себи: ’Нека старост говори,
нека многе године покажу мудрост.‘
10 Зато кажем: ’Саслушај ме,
па ћу и ја теби рећи оно што знам.‘
12 Пажљиво сам вас слушао,
али нико од вас није доказао Јову да греши*,
нити је оповргао његове тврдње.
13 Зато немојте говорити: ’Ми смо мудри.
Њега побија Бог, а не човек.‘
14 Он није усмерио своје речи против мене,
па му нећу одговорити вашим речима.
15 Устукнули су, понестало им је речи,
немају више шта да кажу.
16 Ја сам чекао, али они више не говоре,
само стоје и више ништа не одговарају.
17 Сада ћу и ја рећи своје,
и ја ћу изнети оно што знам,
18 јер много тога имам да кажем,
дух који је у мени тера ме на то.
20 Пустите ме да говорим, да ми то олакша муку!
Отворићу своја уста и дати одговор.