Марко

2 Кад се после неколико дана вратио у Капернаум, прочуло се да се налази у једној кући.+ 2 Тамо је дошло толико много људи да више није било места, чак ни пред вратима. Тада је почео да им говори Божју реч.+ 3 И дошли су неки људи и донели му парализованог човека. Четворица су га носила.+ 4 Пошто га због народа нису могли донети до Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус и спустили носила на којима је парализовани лежао. 5 Кад је Исус видео њихову веру,+ рекао је том човеку: „Сине, опроштени су ти греси.“+ 6 А тамо су седели неки познаваоци Закона и размишљали у свом срцу:+ 7 „Зашто овај човек тако говори? Он хули на Бога. Ко може да опрашта грехе осим самог Бога?“+ 8 Исус је одмах прозрео* да тако размишљају, па им је рекао: „Зашто тако размишљате у свом срцу?+ 9 Шта је лакше рећи оном ко је парализован: ’Греси су ти опроштени‘ или ’Устани, узми носила и ходај‘? 10 Али знајте да Син човечји+ има власт да опрашта грехе на земљи.“+ Тада је рекао парализованом човеку: 11 „Теби говорим, устани, узми носила и иди кући.“ 12 И човек је устао, одмах узео носила и изашао пред свима. Сви су се задивили и славили су Бога, говорећи: „Никада нисмо видели овако нешто.“+

13 Исус је поново отишао до обале мора*. Сав народ је долазио код њега и он их је поучавао. 14 Док је пролазио тим крајем, угледао је Алфејевог сина Левија како седи на месту где се сакупља порез, па му је рекао: „Пођи за мном.“* Он је устао и пошао за њим.+ 15 Кад је Исус био за столом у његовој кући, многи порезници и грешници били су за столом с њим и његовим ученицима, јер су га многи од њих следили.+ 16 Али кад су познаваоци Закона који су били фарисеји видели да он једе с грешницима и порезницима, рекли су његовим ученицима: „Зар он једе с порезницима и грешницима?“ 17 Кад је Исус то чуо, рекао им је: „Не треба лекар здравима, него болеснима. Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.“+

18 Јованови ученици и фарисеји имали су обичај да посте. Зато су неки дошли и упитали га: „Зашто Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?“+ 19 А Исус им је рекао: „Зар младожењини+ пријатељи имају разлога да посте док је младожења с њима? Све док је младожења с њима, немају разлога да посте. 20 Али доћи ће дани кад ће младожења бити узет од њих+ и тада ће постити. 21 Нико на стару одећу не пришива закрпу од тканине која се још није скупила. Иначе би се нова закрпа отцепила са старе тканине и рупа би постала још већа.+ 22 И нико не сипа ново вино у старе мехове. Иначе ће вино поцепати мехове, па ће пропасти и вино и мехови. Него се ново вино сипа у нове мехове.“

23 Једном је на сабат пролазио кроз житна поља, а његови ученици су путем кидали класје.+ 24 Зато су му фарисеји рекли: „Гледај их! Зашто раде оно што се не сме радити на сабат?“ 25 Он им је рекао: „Зар никад нисте читали шта је Давид учинио кад му је нестало хране и кад су он и његови људи огладнели?+ 26 Као што стоји у запису о свештеничком поглавару Авијатару,+ Давид је ушао у Божји дом и јео хлебове који су били стављени пред Бога, иако те хлебове не сме да једе нико осим свештеника,+ а дао их је и својим људима.“ 27 Затим им је рекао: „Сабат је настао ради човека,+ а не човек ради сабата. 28 Дакле, Син човечји је Господар чак и сабата.“+