Друга Самуилова
12 Јехова је послао Натана+ код Давида. Када је дошао код њега,+ Натан му је рекао: „У једном граду живела су два човека. Један је био богат, а други сиромашан. 2 Богаташ је имао веома много оваца и говеда,+ 3 а сиромах није имао ништа осим једне овчице коју је купио.+ Бринуо се за њу и она је расла уз њега и његову децу. Јела је од оно мало хране што је имао, пила из његове чаше и спавала му у наручју. Била му је као ћерка. 4 После неког времена, један човек је дошао код богаташа у посету. Богаташу је било жао да од својих оваца или говеда припреми нешто за путника који је дошао код њега. Зато је узео овчицу оног сиромаха и припремио јело том човеку.“+
5 Тада се Давид жестоко разгневио на оног човека, па је рекао Натану: „Заклињем се Јеховом,+ живим Богом, човек који је то учинио заслужује смрт! 6 Пошто је поступио тако немилосрдно, нека за овчицу плати четвороструко!“+
7 Тада је Натан рекао Давиду: „Ти си тај човек! Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Ја сам те помазао за краља над Израелом+ и ја сам те избавио из Саулове руке.+ 8 Дао сам ти дом твог господара+ и жене твог господара+ и дао сам ти власт над Израелом и Јудом.+ Да то није било довољно, дао бих ти још више.+ 9 Зашто си онда презрео Јеховину реч и учинио оно што је зло у његовим очима? Урију Хетејина си погубио мачем.+ Убио си га мачем Амонаца,+ а његову жену узео си за себе.+ 10 Зато се мач никада неће удаљити од твог дома,+ јер си ме презрео узевши жену Урије Хетејина да ти буде жена.‘ 11 Овако каже Јехова: ’Пустићу на тебе зло које ће доћи из твог дома.+ Узећу твоје жене на твоје очи и даћу их другом човеку*,+ а он ће спавати с твојим женама наочиглед свих*.+ 12 Ти си то учинио тајно,+ а ја ћу ово учинити пред целим Израелом, тако да сви виде*.‘ “
13 Тада је Давид рекао Натану: „Згрешио сам Јехови.“+ Натан је одговорио Давиду: „Јехова је опростио твој грех.+ Нећеш умрети.+ 14 Али зато што си својим поступцима презрео Јехову, умреће син који ти се родио.“
15 Натан је затим отишао својој кући.
Јехова је учинио да се разболи дете које је Уријина жена родила Давиду. 16 Давид се молио правом Богу за дечака и строго је постио, а ноћу је у својим одајама лежао на поду.+ 17 Дворске старешине су стајале око њега и наговарале га да устане с пода, али он није хтео, нити је хтео да једе с њима. 18 Седмог дана дете је умрло. Давидове слуге су се бојале да му то кажу. Говорили су међу собом: „Док је дете још било живо, није хтео да нас послуша. Како да му сада кажемо да је дете умрло? Могао би учинити неко зло.“
19 Када је Давид видео да његове слуге шапућу међу собом, схватио је да је дете умрло. Зато их је упитао: „Је ли дете умрло?“ А они су му одговорили: „Умрло је.“ 20 Тада је Давид устао с пода, окупао се, намазао уљем+ и обукао другу одећу, а затим је отишао у Јеховин дом+ и тамо се поклонио. После тога се вратио у свој двор и затражио да му донесу нешто да једе, па је јео. 21 Слуге су га упитале: „Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сада када је умрло, ти си устао да једеш.“ 22 А он је одговорио: „Док је дете било живо, постио+ сам и плакао јер сам мислио: ’Ко зна, можда ће ми се Јехова смиловати па ће дете остати живо.‘+ 23 А сада, када је умрло, зашто да постим? Могу ли да га вратим?+ Ја ћу отићи њему,+ али се оно неће вратити мени.“+
24 Давид је тешио своју жену Витсавеју.+ Затим је отишао код ње и спавао с њом. Након неког времена, она је родила сина којем су дали име Соломон*.+ Јехова га је волео.+ 25 Зато је Јехова преко пророка Натана+ поручио да га назову Једидија*, јер га је волео.
26 Јоав се и даље борио против Раве,+ која је припадала Амонцима,+ и освојио је краљевски град.+ 27 Јоав је послао гласнике Давиду и јавио му: „Напао сам Раву+ и освојио део града у ком се налази вода. 28 Зато окупи сада осталу војску, опколи град и заузми га, да га не бих ја заузео па да заслуга за то припадне мени*.“
29 Давид је окупио сву војску и кренуо на Раву. Напао је град и заузео га. 30 Скинуо је с Малхомове главе круну од злата тешку један талант*, украшену драгим камењем. Ту круну су ставили Давиду на главу. Давид је однео из града и веома велик плен.+ 31 Затим је одвео народ из града и поставио га да сече камен, да ради са оштрим гвозденим алаткама и гвозденим секирама и да израђује цигле. Тако је учинио у свим амонским градовима. На крају се Давид са свом војском вратио у Јерусалим.