Маскил. Асафов+ псалам.
78 Народе мој, слушај мој закон,
пажљиво слушај моје речи.
2 Моја уста ће говорити изреке,
износићу загонетке из давних времена.+
3 Оно што смо чули и сазнали,
што су нам наши очеви причали,+
4 нећемо крити од наших потомака.
Причаћемо будућем нараштају+
о Јеховиним славним делима и о његовој моћи,+
о чудесним делима која је учинио.+
5 Он је дао одредбу Јакову,
поставио је закон у Израелу,
заповедио је нашим прецима
да о томе говоре својој деци,+
6 како би за то знао и будући нараштај,
деца која ће се тек родити,+
која ће о томе говорити својим потомцима.+
7 Тада ће се они уздати у Бога
и неће заборавити Божја дела,+
него ће се држати његових заповести.+
8 Тада неће бити попут својих предака,
који су били тврдоглави и бунтовни нараштај,+
нараштај чије је срце било превртљиво+
и који нису били верни Богу.
9 Људи из Јефремовог племена били су наоружани луком,
али повукли су се у дан битке.
10 Нису се држали савеза с Богом,+
нису хтели да живе по његовом закону.+
11 Заборавили су шта је он чинио,+
његова чудесна дела која су видели.+
12 Пред очима њихових предака чинио је чуда+
у Египту, у соанском крају.+
13 Раздвојио је море и превео их на другу страну,
учинио је да воде стоје попут зида.+
14 Дању их је водио облаком,
а ноћу светлошћу ватре.+
15 Расцепио је стене у пустињи,
напојио их је водом као с дубоког извора.+
16 Потоке је извео из стене
и воде су потекле као реке.+
17 Али они су и даље грешили против Свевишњег,
бунили су се против њега у пустињи.+
18 Пркосили су Богу у свом срцу+
тражећи храну за којом су жудели.
19 Гунђали су против Бога
и говорили: „Може ли нам Бог поставити трпезу у пустињи?“+
20 Он је ударио по стени
па су потекле воде и наврли потоци.+
А они су рекли: „Може ли нам дати и хлеба?
Може ли свом народу дати меса?“+
21 Кад је Јехова то чуо, веома се разгневио.+
Ватра+ је сишла на Јакова,
Божји гнев је плануо на Израел+
22 јер нису веровали Богу,+
нису се уздали у то да их он може спасти.
23 А он је дао заповест облацима на небу
и отворио је небеска врата.
24 С неба им је дао ману за јело,
давао им је небеско жито.+
25 Људи су јели хлеб моћних,+
давао им је толико да су се наситили.+
26 Подигао је на небу источни ветар
и својом снагом је послао јужни ветар.+
27 Засуо их је месом као прашином,
птицама као песком са обале мора.
28 Пустио је да падају усред њиховог логора,
свуда око њихових шатора.
29 А они су јели и халапљиво гутали.
Дао им је оно за чим су жудели.+
30 Али пре него што су задовољили своју похлепу,
док им је храна још била у устима,
31 Бог се разгневио на њих.+
Побио је најснажније међу њима,+
погубио је израелске младиће.
32 Упркос томе они су још више грешили+
и нису се уздали у његова чудесна дела.+
33 Зато им је окончао дане као да су дах,+
године су им изненада окончане ужасом.
34 Али кад би погубио неке од њих, онда би се обраћали њему,+
враћали би се Богу и тражили би га.
35 Сетили би се да је Бог њихова Стена,+
да је Свевишњи Бог њихов Откупитељ.+
36 Али хтели су да га преваре својим речима,
њихов језик је говорио лажи.
37 Њихово срце му није било одано,+
нису били верни савезу с њим.+
38 Али он је био милосрдан,+
опраштао им је преступе и није их уништио.+
Много пута је обуздао свој гнев+
и није на њих излио сву своју срџбу.
39 Сетио би се да су само људи,+
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се пута бунили против њега у пустоши,+
наносили му бол у пустињи!+
41 Увек изнова су искушавали Бога,+
жалостили су Светог Израеловог Бога.
42 Нису се сећали његове моћи,
дана кад их је избавио од противника.+
43 Заборавили су како је чинио знакове у Египту+
и чуда у соанском крају,
44 како је воду у каналима Нила претворио у крв,+
па људи нису могли да пију из својих потока.
45 Послао је на Египћане ројеве обада да их уједају+
и жабе да им задају муке.+
46 Дао је њихову летину незаситим скакавцима,
плод њиховог рада ројевима скакаваца.+
47 Гра̏дом је уништио њихове винограде+
и ледом њихове дивље смокве.
48 Послао је гра̏д на њихову стоку+
и муње на њихова стада.
49 Излио је на њих свој жестоки гнев,
бес, срџбу и несрећу,
послао је чете анђела који доносе невољу.
50 Дао је одушка свом гневу.
Није их поштедео смрти,
предао их је пошасти.
51 На крају је побио све прворођено у Египту,+
првенце који су се родили у Хамовим шаторима.
52 Затим је извео свој народ као овце+
и водио их као стадо кроз пустињу.
53 Водио их је и чувао,
и они се нису бојали.+
Море је прогутало њихове непријатеље.+
54 Довео их је у своју свету земљу,+
овај брдовити крај који је освојио својом десницом.+
55 Пред њима је истерао народе,+
мерним ужем разделио им је наследство.+
Населио је израелска племена у њихове домове.+
56 Али они су пркосили Свевишњем Богу и бунили се против њега,+
нису обраћали пажњу на његове опомене.+
57 Окренули су му леђа и изневерили га као и њихови преци,+
били су непоуздани попут незатегнутог лука.+
58 Вређали су га својим обредним узвишицама,+
и гневили су га својим резбареним киповима.+
59 Бог је то видео и жестоко се разгневио,+
па је сасвим напустио Израел.
60 На крају је напустио свој шатор у Силому,+
шатор у ком је пребивао међу људима.+
61 Допустио је да знак његове моћи
и узвишености падне у руке непријатеља.+
62 Предао је свој народ мачу,+
жестоко се разгневио на своје власништво.
63 Ватра је прогутала његове младиће,
а његовим девојкама нису певане свадбене песме.
64 Његови свештеници су пали од мача,+
а њихове удовице нису заплакале.+
65 Тада се Јехова пренуо као из сна,+
као јунак+ који се буди након много вина.
66 Натерао је у бег своје противнике,+
нанео им је вечну срамоту.
67 Одбацио је Јосифове потомке,
није изабрао Јефремово племе,
68 већ је изабрао Јудино племе,+
гору Сион, коју воли.+
69 Учинио је своје светилиште трајним попут неба,+
попут земље коју је поставио да стоји вечно.+
70 Изабрао је свог слугу Давида+
и одвео га од овчијих торова,+
71 од оваца дојилица које је чувао,
па га је поставио да буде пастир над Јаковом, његовим народом,+
и над Израелом, његовим власништвом.+
72 Он је чистог срца бринуо о њима као пастир+
и вешто их је водио.+