Јездра
9 Кад се све то завршило, пришли су ми кнезови и рекли: „Израелски народ, свештеници и Левити нису се одвојили од околних народа – Хананаца, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Египћана+ и Амореја+ – и њихових одвратних обичаја.+ 2 Они и њихови синови узимали су њихове ћерке за жене.+ Тако су се они, свети народ*,+ помешали са околним народима.+ Кнезови и управитељи предњачили су у том греху.“
3 Кад сам то чуо, раздерао сам своју одећу и почео да чупам косу и браду. Затим сам сео дубоко потресен. 4 Онда су се сви који су дубоко поштовали* речи Израеловог Бога окупили око мене јер су били узнемирени зато што су повратници из изгнанства били неверни, а ја сам седео потресен све до вечерњег приноса од жита.+
5 У време вечерњег приноса од жита,+ устао сам с места где сам туговао и, раздеране одеће, пао на колена и раширио руке према Јехови, свом Богу. 6 Тада сам рекао: „Боже мој! Стидим се и срамота ме је да подигнем лице к теби, Боже мој! Јер су нам се преступи намножили преко главе и наша је кривица допрла до неба.+ 7 Од времена наших предака па до данас сносимо велику кривицу,+ и због својих преступа смо ми, наши краљеви и наши свештеници били предати у руке краљевима околних земаља да нас убијају мачем,+ одводе у заробљеништво,+ пљачкају+ и срамоте, као што је то и данас.+ 8 А сад нам ти, Јехова, Боже наш, на тренутак указујеш милост јер си допустио да се остатак нашег народа избави и дао си нам да будемо на сигурном* у твом светом месту.+ Подарио си сјај нашим очима, Боже наш, и дао нам мало живота у нашем ропству. 9 Јер иако смо робови,+ ти нас у нашем ропству ниси оставио, Боже наш, него си нам показао верну љубав, па смо стекли наклоност персијских краљева.+ Тако си нам поново дао живот да бисмо теби, нашем Богу, подигли дом+ и обновили његове рушевине, и штитиш нас* у Јуди и у Јерусалиму.
10 „Шта сада да кажемо, Боже наш, после овога што се десило? Јер смо оставили твоје заповести 11 које си дао преко својих слугу пророка, говорећи: ’Земља у коју идете да је заузмете нечиста је земља, због нечистоће народа који су у њој и њихових одвратних обичаја. Они су је од једног до другог краја напунили својом нечистоћом.+ 12 Зато не дајте своје ћерке њиховим синовима, нити њихове ћерке узимајте за своје синове.+ Немојте никада доприносити њиховом миру ни благостању,+ да бисте постали јаки и јели што је добро у тој земљи и заувек је оставили у наследство својим синовима.‘ 13 После свега што нас је снашло због наших злих дела и наше велике кривице – јер нас ти, Боже наш, ниси казнио колико заслужујемо због својих преступа+ и дао си нам да преживимо+ – 14 зар ћемо опет кршити твоје заповести и склапати бракове с народима који чине такве гадости?+ Зар се ти не би разгневио на нас толико да би нас потпуно уништио, тако да нико од нас не би остао нити преживео? 15 Јехова, Боже Израелов, ти си праведан,+ јер смо преживели и остали све до данас. Ево, ми смо пред тобом са својом кривицом, премда се с таквом кривицом не може стајати пред тобом.“+