Излазак
13 Јехова је још рекао Мојсију: 2 „Посвети* ми сваког првенца међу Израелцима. Свако прворођено мушко, и од људи и од животиња, припада мени.“+
3 Тада је Мојсије рекао народу: „Сећајте се овог дана у који сте изашли из Египта,+ из земље у којој сте били робови*, јер вас је Јехова својом моћном руком извео оданде.+ Зато немојте јести ништа с квасцем. 4 Ви излазите данас, у месецу авиву*.+ 5 Кад те Јехова доведе у земљу Хананаца, Хетеја, Амореја, Јевеја и Јевусеја,+ за коју се заклео твојим прецима да ће ти је дати,+ у земљу у којој тече мед и млеко,+ слави овај празник овог месеца. 6 Седам дана једи бесквасни хлеб,+ а седмог дана слави празник у част Јехови. 7 Седам дана нека се једе бесквасни хлеб.+ Нека код тебе не буде ништа с квасцем+ и нека у целој твојој земљи не буде ускислог теста. 8 Тог дана кажи својој деци: ’То радим у знак сећања на оно што је Јехова учинио за мене кад ме је извео из Египта.‘+ 9 Нека ти то служи као знак на руци и као спомен* на челу*,+ да би Јеховин закон био на твојим уснама*, јер те је Јехова извео из Египта својом моћном руком. 10 Извршавај ову одредбу сваке године у прописано време.+
11 „Кад те Јехова доведе у земљу Хананаца, за коју се заклео теби и твојим прецима да ће ти је дати,+ 12 посвети Јехови сваког првенца, а и свако прворођено мушко од своје стоке. Све што је мушко припада Јехови.+ 13 Свако прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом, а ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи и сваког првенца међу својим синовима.+
14 „Ако те твоја деца касније упитају: ’Шта то значи?‘, одговори им: ’Јехова нас је својом моћном руком извео из Египта, из земље у којој смо били робови.+ 15 Пошто је фараон био тврдоглав и одбио је да нас пусти,+ Јехова је побио све првенце у Египту, од првенца човека до првенца животиње.+ Зато Јехови жртвујем свако прворођено мушко од стоке, а сваког првенца од својих синова откупљујем.‘ 16 Нека ти то служи као знак на руци и као повез преко чела,+ јер нас је Јехова извео из Египта својом моћном руком.“
17 Кад је фараон пустио народ, Бог их није водио кроз филистејску земљу, иако је то био краћи пут. Бог је рекао: „Кад види да мора да ратује, народ би могао да се предомисли и да се врати у Египат.“ 18 Зато је Бог повео народ заобилазним путем, кроз пустињу поред Црвеног мора.+ Израелци су изашли из Египта у бојним редовима. 19 Мојсије је понео са собом Јосифове кости, јер је Јосиф затражио од Израелових синова да му се закуну, рекавши: „Бог ће вам сигурно помоћи. Закуните ми се да ћете тада однети моје кости одавде.“+ 20 Они су отишли из Сокота и улогорили се у Етаму, на крају пустиње.
21 Јехова је ишао пред њима дању у стубу од облака показујући им пут,+ а ноћу у стубу од ватре дајући им светлост. Тако су могли да путују и дању и ноћу.+ 22 Стуб од облака није се удаљавао од народа дању, ни стуб од ватре ноћу.+