Левитска

7 „’Ово је закон о жртвама за преступ*:+ Оне су посебно свете. 2 Нека се жртва за преступ коље на месту где се коље жртва паљеница и нека свештеник њеном крвљу+ пошкропи* олтар са свих страна.+ 3 Нека принесе све њено сало,+ наиме реп с његовим салом и сало које покрива црева, 4 оба бубрега са салом које је на њима, уз слабине. Нека се заједно с бубрезима извади и сало које је на јетри.+ 5 Нека свештеник то спали на олтару као жртву која се спаљује пред Јеховом.+ То је жртва за преступ. 6 Нека је једу само мушкарци који су свештеници.+ Нека се једе на светом месту. Она је посебно света.+ 7 Закон који важи за жртве за грех важи и за жртве за преступ. Месо тих жртава припада свештенику који врши обред очишћења.+

8 „’Нека свештенику који за некога приноси жртву паљеницу припадне кожа+ жртве паљенице коју је принео.

9 „’Сваки принос од жита печен у пећи, пржен у тигању или печен у тепсији+ припада свештенику који га приноси. Тај принос припада њему.+ 10 А сваки принос од жита који је преливен уљем+ или је сув+ нека буде за све Аронове синове. Сваком нека припадне једнак део.

11 „’Ово је закон о жртвама заједништва+ које ће се приносити Јехови: 12 Ако их неко приноси као израз захвалности,+ онда нека заједно са жртвом захвалницом принесе округле бесквасне хлебове замешене са уљем, бесквасне погаче премазане уљем и округле хлебове направљене од финог брашна замешеног са уљем. 13 Нека уз све то са жртвом заједништва коју приноси као захвалницу принесе и округле хлебове од ускислог теста. 14 Нека по један комад од свих тих хлебова принесе Јехови као посвећен део. То нека припадне свештенику који шкропи олтар крвљу жртава заједништва.+ 15 Месо жртве заједништва која се приноси као жртва захвалница нека се једе тог истог дана. Нека ништа од тога не остаје до јутра.+

16 „’Ако неко приноси жртву ради завета+ или као добровољни принос,+ нека се његова жртва једе истог дана кад је принесе. Оно што од ње остане може да се једе и сутрадан. 17 Али месо жртве које остане до трећег дана нека се спали.+ 18 Ако се месо његове жртве заједништва буде јело и трећег дана, онај ко ју је принео неће стећи Божју наклоност. Његова жртва неће бити прихваћена. Њено месо је одвратно и човек који га буде јео одговараће за свој преступ.+ 19 Месо које би дошло у додир с било чим што је нечисто не сме да се једе. Нека се спали. А чисто месо могу да једу само они који су чисти.

20 „’Ако човек који је нечист једе месо жртве заједништва принесене Јехови, нека се погуби и тако уклони из свог народа.+ 21 А ако неко дотакне било шта нечисто, нечистоћу неког човека+ или неку нечисту животињу+ или нешто што је нечисто и одвратно,+ па затим једе месо жртве заједништва принесене Јехови, мора да се погуби и тако уклони из свог народа.‘ “

22 Јехова је још рекао Мојсију: 23 „Кажи Израелцима: ’Немојте јести сало+ – ни говеђе, ни овчије, ни козје. 24 Сало животиње која је угинула или су је растргле дивље животиње може да се употреби за било шта, али не смете да га једете.+ 25 Свако ко буде јео сало животиње коју је принео као жртву која се спаљује пред Јеховом мора да се погуби и тако уклони из свог народа.

26 „’Ни у једном месту у ком живите не смете да једете никакву крв,+ ни од птица ни од других животиња. 27 Свако ко буде јео било какву крв мора да се погуби и тако уклони+ из свог народа.‘ “

28 Јехова је још рекао Мојсију: 29 „Кажи Израелцима: ’Онај ко приноси Јехови жртву заједништва, нека донесе Јехови део своје жртве заједништва.+ 30 Нека својим рукама донесе сало+ и груди као жртву која се спаљује пред Јеховом. Нека их помера напред-назад као подизану жртву Јехови*.+ 31 Нека свештеник спали сало на олтару,+ а груди нека припадну Арону и његовим синовима.+

32 „’Десни бут својих жртава заједништва дајте свештенику као посвећени део.+ 33 Оном Ароновом сину који приноси крв жртава заједништва и њихово сало нека припадне десни бут.+ 34 Ја узимам од Израелаца, од њихових жртава заједништва, груди које су принесене као подизана жртва и бут принесен као посвећени део и дајем их свештенику Арону и његовим синовима. То је трајан пропис за Израелце.+

35 „’Тај део од жртава које се спаљују пред Јеховом добили су Арон и његови синови оног дана кад су били доведени пред Јехову да служе као свештеници.+ 36 Јехова је на дан њиховог помазања заповедио Израелцима да им дају тај део.+ То је трајна одредба коју треба да извршавају из нараштаја у нараштај.‘ “

37 То је закон о жртвама паљеницама,+ приносима од жита,+ жртвама за грех,+ жртвама за преступ,+ жртвама за увођење у свештеничку службу+ и о жртвама заједништва.+ 38 Јехова га је дао Мојсију на гори Синај,+ а он је истог дана у Синајској пустињи заповедио Израелцима да приносе жртве Јехови.+