Псалми
74 Боже, зашто си нас одбацио заувек?+
Зашто је твој гнев плануо на стадо с твог пашњака?+
сети се горе Сион, на којој си пребивао.+
3 Крени према вековним рушевинама.+
Непријатељ је све уништио на светом месту.+
4 Твоји непријатељи су победнички клицали усред твог храма.+
Тамо су поставили своје заставе.
5 Били су попут људи који секирама крче себи пут кроз густу шуму.
6 Секирама и гвозденим шипкама поразбијали су све резбарене зидове,+
7 запалили су твоје светилиште,+
до темеља су оскрнавили храм који носи твоје име.
8 Они и њихови потомци говорили су у свом срцу:
„Спалићемо сва места у земљи на којима они служе Богу*.“
9 Не видимо више никакве знакове.
Није остао ниједан пророк,
а нико међу нама не зна докле ће то трајати.
10 Боже, докле ће ти се противници ругати?+
Зар ће непријатељи довека презирати твоје име?+
11 Зашто задржаваш своју руку, своју десницу?+
Извуци је из недара* и уништи их.
15 Ти си отворио земљу и дао да из ње потеку извори и потоци,+
исушио си реке које никад не пресушују.+
16 Теби припадају и дан и ноћ,
ти си створио светлост* и сунце.+
19 Немој зверима предати своју грлицу*.
Никада немој заборавити своје слуге које су у невољи.
20 Сети се савеза који си склопио с нама,
јер сва мрачна места на земљи врве од насилника.
22 Устани, Боже, води своју парницу.
Немој заборавити да ти се безумници ругају по цео дан.+
23 Немој заборавити шта говоре твоји непријатељи.
Вика оних који ти се супротстављају непрестано се подиже к теби.