Откривење

16 И чуо сам јак глас из светилишта+ како говори седморици анђела: „Идите и излијте на земљу седам посуда Божјег гнева!“+

2 Први анђео је отишао и излио своју посуду на земљу.+ И појавили су се болни и ужасни чиреви+ на људима који су имали жиг звери+ и који су се клањали њеном кипу.+

3 Други анђео је излио своју посуду на море.+ И оно се претворило у крв,+ као што је крв мртвог човека, па су угинула сва жива бића*, све што је било у мору.+

4 Трећи анђео је излио своју посуду на реке и изворе вода.+ И они су се претворили у крв.+ 5 И чуо сам анђела који има власт над водама како говори: „Верни+ Боже, ти који јеси и који си био,+ ти си праведан јер си донео те пресуде.+ 6 Они су проливали крв твојих светих слугу и пророка,+ па си им дао да пију крв.+ То су и заслужили.“+ 7 И чуо сам како олтар говори: „Да, Јехова* Боже, Свемоћни,+ твоје пресуде су истините и праведне.“+

8 Четврти анђео је излио своју посуду на сунце.+ И сунцу је било допуштено да пржи људе ватром. 9 Велика врућина је пржила људе, али они су хулили на име Бога, који има власт над тим невољама, и нису се покајали нити су му исказали част.

10 Пети анђео је излио своју посуду на престо звери. Тада је у њеном краљевству завладала тама.+ И људи су гризли свој језик од бола, 11 али су хулили на Бога небеског због својих болова и чирева и нису се покајали за своја дела.

12 Шести анђео је излио своју посуду на велику реку Еуфрат.+ И вода јој је пресахнула+ како би се припремио пут за краљеве+ са истока*.

13 И видео сам како три нечисте надахнуте објаве* које су изгледале као жабе излазе из уста змаја,+ из уста звери и из уста лажног пророка. 14 То су објаве које су надахнули демони. Оне чине чуда+ и одлазе код краљева из целог света, да их сакупе за рат+ који ће се догодити на велики дан Свемоћног Бога.+

15 „Ево, долазим као лопов!+ Срећан је онај ко бди+ и чува своју одећу, да не иде го и да се не види његова срамота.“+

16 И те надахнуте објаве су их сакупиле на место које се на хебрејском зове Армагедон*.+

17 Седми анђео је излио своју посуду на ваздух. Тада се из светилишта,+ од престола, зачуо снажан глас који је рекао: „Завршено је!“ 18 И севале су муње, разлегали су се гласови, ударали су громови и настао је страховит земљотрес каквог није било откако је људи на земљи+ – тако је силан и страховит био тај земљотрес. 19 Велики град+ се распао на три дела и градови свих народа су се срушили. Бог се сетио Вавилона Великог,+ да га напоји чашом вина свог жестоког гнева.+ 20 Сва острва су нестала и горе су ишчезле.+ 21 Тада се с неба на људе сручио велики гра̏д,+ тежине око један талант*. И људи су хулили на Бога због зла које је нанео тај гра̏д,+ јер је оно било веома велико.