Песма над песмама

2 „Ја сам само шафран с приобалне равнице*,

љиљан из долине.“+

 2 „Као љиљан међу трњем,

таква је вољена моја међу девојкама.“

 3 „Као дрво јабуке међу шумским дрвећем,

такав је драги мој међу младићима.

Жудим да седим у његовом хладу

и његов плод ми је сладак.

 4 Увео ме је у кућу где је гозба*,

његова љубав је попут заставе нада мном.

 5 Снагу ми вратите сувим грожђем,+

окрепите ме јабукама,

јер болујем од љубави.

 6 Његова лева рука ми је под главом,

а десном ме грли.+

 7 Заклињем вас, кћери јерусалимске,

газелама+ и кошутама пољским,

Ево га! Долази,

пење се по горама, прескаче брегове.

Ево га, стоји иза нашег зида,

гледа кроз прозоре,

вири кроз решетке.

’Устани, вољена моја,

лепотице моја, пођи са мном.

12 Све је процветало,+

дошло је време да се лоза орезује,+

и чује се глас грлице у нашој земљи.+

13 Сазрели су први плодови смокве,+

лоза цвета и шири свој мирис.

14 Голубице моја, која се скриваш међу стенама,+

која налазиш заклон у литицама,

дај да те видим и да ти чујем глас,+

јер ти је глас предиван и прекрасно изгледаш.‘ “+

15 „Похватајте лисице,

мале лисице које уништавају винограде,

јер су нам виногради у цвату.“

17 Пре него што дневни поветарац дуне и сенке се разбеже,

брзо ми се врати, драги мој,

као газела+ и млади јелен+ по горама које нас раздвајају*.