Дела апостолска
8 Савле је одобравао Стефаново убиство.+
Тог дана је почело велико прогонство скупштине у Јерусалиму, па су се сви осим апостола расули по Јудеји и Самарији.+ 2 Побожни људи су сахранили Стефана и много су плакали за њим. 3 А Савле је жестоко прогонио скупштину. Упадао је у куће и силом је одводио и мушкарце и жене у затвор.+
4 Али ученици који су се расули по другим крајевима објављивали су добру вест, Божју реч, свуда куда су пролазили.+ 5 Тако је Филип отишао у град Самарију*+ и тамо почео да проповеда о Христу. 6 Кад је народ чуо Филипа и видео чуда која је чинио, сви су с великом пажњом слушали оно што им је говорио. 7 Наиме, многи људи су били опседнути нечистим духовима, и они су излазили из њих вичући на сав глас.+ Многи парализовани и хроми су такође били излечени. 8 Тако је завладала велика радост у том граду.
9 Тамо је живео човек који се звао Симон. Он се бавио магијом и говорио је за себе да је велики човек, а народ у Самарији му се дивио. 10 И сви, од најмањег до највећег, слушали су га пажљиво и говорили: „У овом човеку је велика Божја сила.“ 11 Поштовали су га јер је већ дуже време изазивао њихово дивљење својим магијским умећем. 12 Али кад су поверовали Филипу, који је објављивао добру вест о Божјем Краљевству+ и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене.+ 13 А и Симон је постао верник и након крштења је стално био уз Филипа.+ Био је задивљен гледајући знакове и велика чуда* која је Филип чинио.
14 Кад су апостоли у Јерусалиму чули да су становници Самарије прихватили Божју реч,+ послали су тамо Петра и Јована. 15 Они су дошли и помолили се за њих да добију свети дух.+ 16 Наиме, нико од њих још није примио свети дух, него су само били крштени у име Господа Исуса.+ 17 Тада су Петар и Јован положили руке на њих+ и они су примили свети дух.
18 Симон је видео да људи примају дух кад апостоли положе руке на њих, па је апостолима понудио новац 19 и рекао им: „Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими свети дух.“ 20 Али Петар му је одговорио: „Нека твоје сребро пропадне заједно с тобом, јер си мислио да новцем можеш стећи Божји дар!+ 21 Ти немаш ништа са овом службом, јер Бог види да ти срце није искрено. 22 Покај се због те зле помисли и усрдно моли Јехову* да ти опрости што у срцу имаш ту злу мисао, 23 јер видим да си пун горког отрова* и да си роб неправедности.“ 24 А Симон је на то рекао: „Усрдно се молите Јехови* за мене да ми се не догоди ништа од онога што сте рекли.“
25 Кад су дали темељно сведочанство и објавили Јеховину* реч, пошли су у Јерусалим и успут објављивали добру вест у многим самарићанским селима.+
26 А Јеховин* анђео+ је рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, путем који се спушта из Јерусалима у Газу.“ (То је пут кроз пустињу.) 27 Филип се спремио и кренуо. Успут је срео једног Етиопљанина, дворанина* на високом положају у служби кандаке*, етиопске краљице. Он је био задужен за целу њену ризницу. Био је у Јерусалиму да се поклони Богу.+ 28 Сада се враћао кући и док је седео у својим колима, наглас је читао књигу пророка Исаије. 29 А дух је рекао Филипу: „Иди до тих кола.“ 30 На то је Филип притрчао колима и чуо како Етиопљанин чита књигу пророка Исаије, па га је упитао: „Да ли разумеш то што читаш?“ 31 Он је одговорио: „Како бих могао ако ми неко не објасни?“ И позвао је Филипа да се попне у кола и седне поред њега. 32 А читао је ове речи из Писма: „Одвели су га као овцу на клање. Као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако ни он није отворио своја уста.+ 33 Кад су га понижавали, ускратили су му правду.+ Ко ће испричати појединости о његовом пореклу? Јер је његов живот узет са земље.“+
34 Дворанин је тада рекао Филипу: „Молим те, реци ми о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ 35 Тада му је Филип, почевши од тих речи из Писма, објавио добру вест о Исусу. 36 Док су тако путовали, дошли су до неке воде, а дворанин је рекао: „Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?“ 37 * —— 38 Тада је наредио да кола стану, па су и он и Филип ушли у воду и Филип га је крстио. 39 Кад су изашли из воде, Јеховин* дух је одвео Филипа одатле и дворанин га више није видео, него је радосно наставио својим путем. 40 А Филип је стигао у Азот, па је објављивао добру вест у свим градовима у подручју кроз које је пролазио док није стигао у Цезареју.+