Лука

12 У међувремену се окупило толико много народа, на хиљаде људи, да су газили једни друге. Исус је рекао својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја.+ 2 Ништа није скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.+ 3 Према томе, оно што кажете у тами чуће се на светлости и оно што шапућете иза затворених врата проповедаће се с кровова. 4 Кажем вам, пријатељи моји,+ не бојте се оних који убијају тело, а после тога ништа више не могу да учине.+ 5 Рећи ћу вам кога се треба бојати: Бојте се онога који, пошто убије, има власт да баци у гехену*.+ Да, кажем вам, њега се бојте.+ 6 Зар се пет врабаца не продају за два новчића*? Ипак, Бог не заборавља ниједног од њих.+ 7 А вама су и све власи на глави избројане.+ Не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца.+

8 „Кажем вам, сваког ко пред људима призна да верује у мене,+ Син човечји ће признати за свог ученика пред Божјим анђелима.+ 9 Али ко год се одрекне мене пред људима, и ја ћу се одрећи њега пред Божјим анђелима.+ 10 Свакоме ко каже нешто против Сина човечјег биће опроштено, али ономе ко хули на свети дух неће бити опроштено.+ 11 Кад вас доведу на саслушање* или пред намеснике и владаре, не брините се како ћете се бранити или шта ћете рећи,+ 12 јер ће вас у том часу свети дух поучити шта треба да кажете.“+

13 Тада му је један човек из окупљеног народа рекао: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство.“ 14 А он му је одговорио: „Човече, ко је мене поставио да судим међу вама или да вам делим наследство?“ 15 Затим им је рекао: „Будите опрезни, чувајте се сваке врсте лакомства,+ јер чак и кад неко има обиље, његов живот не зависи од онога што има.“+ 16 Тада им је испричао једно поређење: „Неком богатом човеку земља је добро родила, 17 па је размишљао: ’Шта да радим? Немам где да сакупим летину.‘ 18 И рекао је: ’Ево шта ћу урадити:+ срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо ставити све своје жито и сва своја добра. 19 И рећи ћу себи: „Имаш много добара на залихи за много година. Одмарај се, једи, пиј, уживај.“ ‘ 20 Али Бог му је рекао: ’Безумниче, ове ноћи ћеш умрети*. Чије ће онда бити оно што си сакупио?‘+ 21 Тако пролази онај ко сакупља благо за себе, а није богат пред Богом.“+

22 Тада је рекао својим ученицима: „Зато вам кажем: Не брините се више* за свој живот*, шта ћете јести, или за своје тело, шта ћете обући.+ 23 Јер живот је вреднији од хране и тело од одеће. 24 Погледајте гавране – они не сеју нити жању, немају складишта ни житнице, а ипак их Бог храни.+ Зар ви нисте много вреднији од птица?+ 25 Ко од вас може тиме што се брине да и мало* продужи свој животни век? 26 Дакле, ако не можете ни нешто тако мало да учините, зашто се онда бринете за остало?+ 27 Погледајте љиљане како расту. Не муче се нити преду, али кажем вам да ни Соломон у свој својој слави није био одевен као један од њих.+ 28 Ако Бог тако одева пољско биље, које је данас у пољу, а сутра се баца у пећ, колико ће пре оденути вас, маловерни! 29 Зато се немојте оптерећивати тиме шта ћете јести и шта ћете пити и не брините се око тога!+ 30 Јер свим тим су заокупљени људи из других народа, али ваш Отац зна да вам све то треба.+ 31 Него, тражите његово Краљевство, а остало ће вам се додати.+

32 „Не бој се, мало стадо,+ јер је воља вашег Оца да вам да Краљевство.+ 33 Продајте оно што имате и новац дајте као милостињу*.+ Начините себи вреће за новац које се неће похабати – стеците неисцрпно благо на небесима+ којем се лопов не може приближити нити га мољац може уништити. 34 Јер где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.

35 „Будите спремни, обуците се+ и нека вам светиљке буду упаљене.*+ 36 И будите попут робова који чекају да им се господар врати+ са свадбе,+ да му одмах отворе кад стигне и покуца. 37 Срећни су они робови које господар, кад стигне, нађе да бдију! Верујте ми, он ће опасати кецељу, сместиће их за сто и послуживаће их. 38 И ако стигне током друге страже* или чак треће*, срећни су ако их нађе спремне! 39 Али знајте ово: кад би домаћин знао у који ће час доћи лопов, не би дозволио да му провали у кућу.+ 40 Тако и ви будите спремни, јер ће Син човечји доћи у час кад се не надате.“+

41 Тада је Петар упитао: „Господе, говориш ли ово поређење само нама или свима?“ 42 А Господ је одговорио: „Ко је заправо верни и разборити* настојник* кога ће његов господар поставити над својим слугама да им даје храну у право време?+ 43 Срећан је тај роб ако га његов господар, кад дође, нађе да тако ради! 44 Кажем вам, поставиће га над свим својим имањем. 45 Али ако би тај роб рекао у свом срцу: ’Мој господар касни с доласком‘, па би почео да туче слуге и слушкиње и да једе, пије и опија се,+ 46 господар тог роба доћи ће у дан кад га не очекује и у час кад не слути. Он ће га најстроже казнити и ставиће га с невернима. 47 Тада ће онај роб који је разумео вољу свог господара, али се није припремио за његов долазак нити је учинио оно што је господар тражио, добити много удараца.+ 48 А роб који то није разумео, па је урадио нешто што заслужује ударце, добиће их мало. Од свакога коме је много дато, много ће се и тражити. Коме је много поверено, од њега ће се много више тражити.+

49 „Дошао сам да запалим ватру на земљи и кад је већ запаљена, шта још да пожелим? 50 Јер чека ме једно крштење и тако ми је тешко док се оно не заврши!+ 51 Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.+ 52 Јер ће од сада петоро у једној кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје. 53 Биће раздељени: отац против сина и син против оца, мајка против ћерке и ћерка против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“+

54 Затим је рекао народу: „Кад видите да се облак диже на западу, одмах кажете: ’Долази олуја.‘ И тако буде. 55 А кад дуне ветар с југа, кажете: ’Биће врућине.‘ И тако буде. 56 Лицемери, знате да тумачите појаве на земљи и небу. Како онда не знате да протумачите ово време?+ 57 Зашто сами не просудите шта је праведно? 58 На пример, кад са оним ко те тужи идеш пред поглавара, потруди се да решиш спор с њим док си још на путу. Иначе ће те он одвести пред судију, судија ће те предати стражару, а стражар ће те бацити у затвор.+ 59 Кажем ти, нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи новчић*.“