Друга летописа
6 Тада је Соломон рекао: „Јехова, ти си рекао да ћеш пребивати у густој тами.+ 2 Ја сам ти саградио величанствен дом, место где ћеш довека пребивати.“+
3 Затим се краљ окренуо и благословио цео израелски народ*, док је народ стајао.+ 4 Тада је рекао: „Нека је хваљен Јехова, Израелов Бог, који је дао обећање* мом оцу Давиду и својом руком испунио оно што је рекао: 5 ’Од дана кад сам свој народ извео из Египта нисам изабрао ниједан град међу свим израелским племенима да се у њему сагради дом у ком би се славило* моје име,+ нити сам изабрао некога да буде вођа мом народу Израелу. 6 Али сада сам изабрао Јерусалим+ да се у њему слави* моје име и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘+ 7 Мој отац Давид је у свом срцу имао жељу да сагради дом који ће носити име Јехове, Израеловог Бога.+ 8 Али Јехова је мом оцу Давиду рекао: ’Ти си у свом срцу имао жељу да саградиш дом који ће носити моје име, и добро је што си то желео. 9 Али нећеш ти градити тај дом, него твој син који ће ти се родити*. Он ће саградити дом који ће носити моје име.‘+ 10 Јехова је испунио обећање које је дао и ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо,+ као што је Јехова обећао.+ Саградио сам и дом који ће носити име Јехове, Израеловог Бога. 11 Тамо сам ставио ковчег у коме су плоче савеза+ који је Јехова склопио са израелским народом.“
12 Затим је Соломон стао испред Јеховиног олтара пред целим израелским народом и раширио руке.+ 13 (Соломон је направио једно постоље од бакра и поставио га насред дворишта.+ Било је дугачко 5 лаката*, широко 5 лаката и високо 3 лакта. Соломон је стајао на њему.) Затим је клекнуо пред целим израелским народом, раширио руке према небу+ 14 и рекао: „Јехова, Боже Израелов, нема Бога као што си ти, ни на небу ни на земљи. Ти се држиш савеза и показујеш верну љубав према својим слугама које ти служе свим својим срцем.+ 15 Испунио си свом слуги Давиду, мом оцу,+ оно што си му обећао. Што си обећао, то си данас својом руком испунио.+ 16 А сада, Јехова, Боже Израелов, испуни свом слуги Давиду, мом оцу, оно што си му обећао кад си рекао: ’Неће нестати наследника из твоје лозе који ће преда мном седети на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили на своје кораке и живели по мом закону+ као што си ти живео по мојој вољи.‘+ 17 А сада, Јехова, Боже Израелов, нека се обистини обећање које си дао свом слуги Давиду.
18 „Али да ли ћеш ти, Боже, заиста пребивати с људима на земљи?+ Ево, ни небеса ни небо над небесима не могу те обухватити,+ а камоли овај дом који сам саградио!+ 19 Јехова, Боже мој, саслушај молитву свог слуге и његову молбу за милост, и послушај вапај и молитву коју ти упућује твој слуга. 20 Нека твоје очи дан и ноћ будно мотре овај дом, ово место за које си рекао да ће се у њему славити* твоје име.+ Послушај молитву коју ти твој слуга упућује окренут према овом месту. 21 Послушај молбе за помоћ које ти упућује твој слуга и молбе које ти твој народ Израел упућује окренут према овом месту.+ Чуј с места где пребиваш, с неба,+ чуј и опрости.+
22 „Ако неко згреши свом ближњем, па мора да се закуне* и да се обавеже заклетвом*, и ако под заклетвом* дође пред твој олтар у овом дому,+ 23 тада чуј с неба и буди судија својим слугама. Злог казни за оно што је учинио*,+ а праведног прогласи недужним* и награди га за његову праведност.+
24 „Ако непријатељи поразе твој народ Израел зато што ти је грешио,+ па се он врати к теби и почне у овом дому да слави твоје име,+ да ти се моли+ и да те преклиње за милост,+ 25 тада чуј с неба,+ опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао њему и његовим прецима.+
26 „Ако се небо затвори и не буде кише+ јер су ти грешили,+ па се помоле окренути према овом месту и почну да славе твоје име и престану да греше, јер си их понизио*,+ 27 тада чуј с неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу – јер ћеш их учити правом путу којим треба да иду+ – и пусти кишу+ на своју земљу коју си свом народу дао у наследство.
28 „Ако у земљи завлада глад+ или се појави пошаст,+ суша, буђ,+ ако навале скакавци у роју или прождрљиви скакавци,+ или ако непријатељи опколе твој народ у било ком граду у њиховој земљи,+ или их снађе било каква невоља или болест,+ 29 па ти молитву+ или молбу за милост+ упути неко из народа или цео твој народ Израел (јер свако зна своју невољу и свој бол),+ ширећи руке према овом дому,+ 30 ти чуј с неба, с места где пребиваш,+ и опрости+ и дај свакоме према свим његовим делима, јер ти знаш свачије срце (само ти добро познајеш срце сваког човека),+ 31 да би те се бојали и ишли твојим путевима све дане док живе у земљи коју си дао нашим прецима.
32 „Исто тако, кад странац који не припада твом народу Израелу – него је дошао из далеке земље због твог великог имена*+ и твоје снажне и моћне руке – дође и помоли се окренут према овом дому,+ 33 тада чуј с неба, с места где пребиваш, и учини све за шта те моли тај странац, да би сви народи на земљи знали твоје име+ и бојали се тебе, као и твој народ Израел, и да би знали да овај дом који сам саградио носи твоје име.
34 „Ако твој народ пође у рат против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш,+ и помоли се+ теби окренут према овом граду који си изабрао и према овом дому који сам саградио и који носи твоје име,+ 35 тада чуј с неба њихову молитву и њихову молбу за милост и дај им правду.+
36 „Ако ти згреше (јер нема човека који не греши),+ и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељима, па их њихови поробљивачи одведу у заробљеништво у неку земљу, далеко или близу,+ 37 а они се уразуме у земљи у коју буду одведени у заробљеништво, врате се теби и почну да те преклињу за милост у земљи у којој су заробљени, говорећи: ’Згрешили смо, лоше смо поступали, зло смо чинили‘,+ 38 и ако се врате теби свим својим срцем+ и свом својом душом* у земљи својих поробљивача+ који су их одвели у заробљеништво и помоле ти се окренути према својој земљи коју си дао њиховим прецима, према граду који си изабрао+ и према дому који сам саградио и који носи твоје име, 39 тада с неба, с места где пребиваш, чуј њихову молитву и њихову молбу за милост, дај им правду+ и опрости свом народу који ти је згрешио.
40 „Сада те молим, Боже мој, обрати пажњу* на сваку молитву упућену са овог места* и саслушај је.+ 41 Јехова Боже, дођи сада на место на ком ћеш пребивати,+ ти и ковчег твоје силе. Нека се твоји свештеници, Јехова Боже, обуку у спасење и нека се они који су ти верни радују твојој доброти.+ 42 Јехова Боже, немој одбацити* свог помазаника.+ Сети се верне љубави коју си показао свом слуги Давиду.“+